Kineski predsednik Si Đinping je na svom prvom putovanju u inostranstvo posle više od dve godine. Peking tako demonstrira svoju geopolitičku moć pre početka Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine u oktobru.
Sijeva poseta Kazahstanu i Uzbekistanu uključuje i sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Susret se odigrava na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Uzbekistanu, koji počinje danas 15. septembra.
Odnosi Rusije sa Zapadom stalno se pogoršavaju zbog invazije Moskve na Ukrajinu, a Si nije okrenuo leđa Rusiji. Kina i Rusija nastavljaju da produbljuju ekonomsku saradnju.
Neposredno pre nego što je invazija počela u februaru, Si i Putin su se sastali za vreme Zimskih olimpijskih igara u Pekingu kako bi podvukli partnerstvo „bez ograničenja“, istovremeno predstavljajući jedinstven front protiv globalnog poretka predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama.
Dok sankcije Zapada sve više izoluju rusku privredu od evropskih i američkih tržišta, Kina pruža ekonomsku podršku Moskvi, koja uključuje kupovinu ruskih energenata i isporuku automobila i drugih proizvoda Rusiji.
Predsednik Kine Si već je doputovao u Kazahstan
Kina je u Ukrajini na strani Rusije
Visoki zvaničnik Komunističke partije Li Džanšu sastao se 9. septembra s ruskim poslanicima i izrazio podršku Moskvi, kritikujući sankcije Zapada. „U potpunosti razumemo neophodnost svih mera koje Rusija preduzima u cilju zaštite njenih ključnih interesa, mi pružamo našu pomoć“, rekao je Li, prema saopštenju ruske Državne dume. I dodao: „Što se tiče ukrajinskog pitanja, vidimo kako su oni [Zapad] doveli Rusiju u nemoguću situaciju. I u ovom slučaju, Rusija je napravila važan izbor i odlučno odgovorila.“
Pre posete Moskvi, Li je 7. septembra takođe prisustvovao Istočnom ekonomskom forumu u ruskom gradu Vladivostoku, gde se sastao sa Putinom i zahvalio Rusiji što je „čvrsto podržavala Kinu u vezi sa pitanjem Tajvana“, javila je kineska državna novinska agencija Sinhua.
Čien-ju Ši, stručnjak za centralnu Aziju na Institutu za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti na Tajvanu, ocenjuje za DW da će tenzije sa Zapadom ojačati saradnju između Rusije i Kine, čak i dok Peking pokušava da prodre u tradicionalnu rusku sferu uticaja u Centralnoj Aziji. „Za sada će ih okolnosti naterati da se drže zajedno i rade protiv zajedničkog neprijatelja“, rekao je on.
Niva Jau, viši istraživač Akademije OEBS-a, istraživačkog centra za spoljnu politiku u Kirgistanu, ukazuje je da rusko-kineski savez počiva na zajedničkom cilju stvaranja alternative globalnom poretku predvođenom Zapadom. Međutim, ona veruje da postoje granice usklađivanja interesa Moskve i Pekinga, jer Rusija nastoji da ponovo stvori svoju sferu uticaja u Aziji.
„Ono što Kina ne shvata jeste da cilj Rusije nije da sruši Zapad, već da obnovi Sovjetski Savez“, kaže Jau. „Kina će dobiti signal da se probudi ako se stvari budu razvijale u tom pravcu“, rekla je ona, dodajući da Kina u budućnosti treba da bude u stanju da brzo prilagodi svoj odnos sa Rusijom u skladu s promenama geopolitičkog pejzaža.
Predsednik Rusije Vladimir Putin na Ekonomskom forumu u Vladivostoku
Zašto je centralna Azija važna?
I Kina i Rusija nastoje da povećaju svoj uticaj u zemljama centralne Azije, poput Kazahstana i Uzbekistana. Za Kinu je taj region važan čvor u globalnom infrastrukturnom projektu „Pojas i put“. Moskva pokušava da zadrži svoju ulogu primarnog strateškog i ekonomskog partnera u regionu, koji je nekada bio deo Sovjetskog Saveza.
Međutim, centralnoazijske države traže nove partnere u arapskom svetu i južnoj Aziji, jer ne žele da budu previše zavisne ni od Kine ni od Rusije usred tenzija oko Ukrajine i Tajvana, smatra Jau. „Ruski rat u Ukrajini je zaista uznemirio centralnu Aziju“, dodala je ona i istakla da i Rusija i Kina žele da se postaraju da se zemlje centralne Azije ne zbliže s novim partnerima. „Mislim da će ovaj Samit biti platforma za sve zemlje da izraze svoje interese i da kažu šta su spremne da urade.“
Kazahstan je važan partner Kine u centralnoj Aziji, jer je izvor minerala, metala i energetskih resursa, a istovremeno služi i kao važno transportno i tranzitno čvorište između Evrope i Kine. Politički analitičar Bredli Džardin, saradnik u Vilson centru, vašingtonskom trustu mozgova, smatra da je Sijevo putovanje simbolično:
„Kazahstan je mesto gde je 2013. on i najavio inicijativu ’Pojas i put’, koja je važan element njegovog spoljnopolitičkog nasleđa, jer je pokazala sve značajniju poziciju Kine na svetskoj sceni“, rekao je Džardin. Međutim, politički pejzaž u Kazahstanu je nestabilan nakon velikih protesta u januaru zbog cena energije u kojima je poginulo više od 200 ljudi. Rusija se umešala na zahtev predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva, a na osnovu ugovora o kolektivnoj bezbednosti koji je potpisalo nekoliko bivših sovjetskih država i Rusija.
Kina je takođe ponudila podršku tokom nereda, podseća istraživačica Niva Jau, ali je ta ponuda ostala bez odgovora. To je Peking ostavilo „veoma zabrinutim“ i sa pitanjem kakva je politika predsednika Tokajeva prema Kini. „To čini Kazahstan veoma važnom zemljom za Kinu, s obzirom na globalno okruženje i bilateralne odnose“, ocenjuje Jau.
Predsednik Kasim Žomart Tokajev (desno) dočekao je 14.9.2022. svog kineskog kolegu Sija Đinpinga na aerodromu u Astani
Očekuje se da će se Si i Tokajev takođe fokusirati na jačanje ekonomske saradnje tokom ovonedeljnih razgovora. Kina je dugo aktivna u ekonomskom razvoju Kazahstana i očekuje se da će ulaganja u nenaftnu i gasnu industriju biti visoko na dnevnom redu.
Ujguri i Kazahstan
Potencijalno osetljiva tema biće pitanje kineskog obračuna s ujgurskom muslimanskom manjinom u kineskom regionu Sinđan. U Kazahstanu, uz granicu sa Sinđanom, živi veliki broj Ujgura.
„Za Kinu je centralna Azija region koji zahteva stalnu pažnju, tako da podrška neće biti data zajednici ujgurske dijaspore. Kazahstan to izuzetno dobro zna i oni nisu voljni da prave javne ustupke. Vlada Kazahstana ispod žita pomaže mnogim etničkim Kazasima koji dolaze iz Kine“, kaže Jau. „Jedna stvar koja će biti na Sijevom dnevnom redu jeste da natera Kazahstan da ponovo potvrdi kako podržava Kinu kada je u pitanju Sinđan. Ali, pitam se dokle će kazahstanski predsednik ići, pošto je on patriotska osoba i podržava etničko jedinstvo Kazaha.“
Tagovi
