Na utakmicama košarkaša Crvene zvezde i Partizana u dvorani „Aleksandar Nikolić” često se može sresti mnogo poznatih ličnosti, ali mahom na derbiju ili evropskim mečevima. Naš poznati glumac Vlasta Velisavljević, uprkos tome što ima 92 godine, ne propušta nijednu utakmicu.
„Pitate me gde sedim? Ja menjam mesta. Neću da me svrstavaju među ove ili one“, rekao je glumac za Blic. „Znate, meni su želeli da daju ulaznicu sa kojom mogu da sedim uz teren, ali ja to ne želim. Jednom me je reditelj Dejan Mijač pozvao da pratim pored aut-linije i došao sam jer mi je on prijatelj, ali onda sam shvatio da mi je lepše na tribinama. Pored terena sedi, da kažemo elita, to su smireni navijači, a na tribini je već drugačije. Malo je bučnije, a to mi se više dopada.“
Pred finalnu seriju Superlige koja je startovala sinoć, a u kojoj su se sastali Crvena zvezda i Partizan, bard srpskog glumišta nije imao nikakvu dilemu da li će doći.
„Naravno! Ja ću doći. Kod nas je to nemoguće, ali zamislite kada bi navijači krenuli peške od Kalemegdana i sa terena Partizana i Zvezde ka Pioniru. Krenuli bi od istorije, prošetali stazom uspeha, a onda stigli u halu da bodre svoj klub. Ali to se kod nas nikada neće desiti. Sukobi među navijačima dva kluba su veoma duboki. Ali evo, ja bih možda mogao da krenem danas sa Kalemegdana do Pionira. Bolje da dođem pešice, ionako mi je teško da nađem parking kod dvorane“, rekao je Velisavljević.
Diplomatski je odgovorio na pitanje za koga će navijati u finalu – „Za košarku, naravno!“ – ali je izabrao miljenike iz tabora večitih rivala.
„U Zvezdi najviše volim Branka Lazića. Koliko je samo požrtvovan! Za svaku loptu se baca. Ne znam da li ste primetili, ali na jednoj od prethodnih utakmica se povredio. Igrao je posle toga, što znači da je dobro. A u Partizanu volim da gledam Novicu Veličkovića. Srčan je, borben“, rekao je Velisavljević i dodao da je on generacijski sada daleko od današnjih igrača i da bolje pamti neka druga vremena i neke druge košarkaše.
„Bolje pamtim neka druga vremena i neke druge košarkaše. U Jugoslaviji je nekada bilo nekoliko košarkaških škola. U Beogradu su to bile Partizanova, Zvezdina i škola Radničkog. Tada su se škole takmičile između sebe, bio je to neki zdrav odnos, a sada… Sada su neprijatelji. To nije dobro. Gledao sam Boru Stankovića na Kalemegdanu. Jedno vreme sam čak i radio kao spiker na utakmicama Zvezde. Volim sport, volim Zvezdu.. Uvek me možete naći na tribinama“, rekao je glumac.
Velisavljević je pored košarkaškog umeća oduševljen i ljudskim kvalitetima Miloša Teodosića.
„Miloš mi je po dolasku iz Amerike poklonio dve karte da gledam reprezentaciju. E, to su bile karte za mesta pored aut-linije. Hvala mu puno što mi je omogućio da gledam reprezentaciju. On se oženio mojom koleginicom Jelisavetom, na svadbi sam mu bio. Sjajno igra. Voleo bih da reprezentacija stigne do kraja na Svetskom prvenstvu“, rekao je Vlasta, a na pitanje znači li to do zlata, on je odgovorio: „Ja sam rekao do kraja. Znači, do finala. A onda u finalu da igramo protiv Amerikanaca. Sada imamo priliku da im se ‘osvetimo’. Ali molim vas, stavite osvetu pod znake navoda jer mi nismo osvetnici, već se borimo za svoju zemlju.“