Uz diktatore išle su i ideologije koje je trebalo da „uteše“ zanemoćale građane. Ali, diktature samo privremeno ulivaju osećaj sigurnosti: Istoričarka Dubravka Stojanović piše za specijal Nedeljnika

Posle korone ništa više neće biti isto.

To je rečenica koja se najčešće može čuti i pročitati ovih dana. Kako ja, kao istoričarka, mogu da pomognem u predikcijama? Nemam ja ćagu za budućnost nego za prošlost! I još na sve to stalno ponavljam da istorija nije nikakva učiteljica života. Jednostavno, niko je nikad nije poslušao. Kao ni sopstvena iskustva, uostalom.

Ali, ipak da probamo da vidimo da li nam prethodna istorijska iskustva nude elemente za analizu sadašnje situacije. Teško, jer je pandemija koronavirusa jedinstven istorijski eksperiment.

Nijedna prethodna epidemija nije obuhvatila baš svaku tačku na Zemlji, nije bila praćena preko interneta, nije se o njima moglo saznati sve i svakog trenutka, iz telefona.

Sve prethodne epidemije dešavale su se u jednom mnogo većem i daleko sporijem svetu. Već i zbog toga možda ni savremenija iskustva iz velikih svetskih kriza nisu lako primenjiva na ovu situaciju. Ipak, ono što istorija može da ponudi u ovom trenutku jesu analize načina na koje su države i društva odgovarali na prethodne krize, u prvom redu na dva svetska rata i na ekonomsku krizu 1929. godine.

Ti odgovori su i danas važni jer su izraz univerzalnih dilema, dilema koje su i danas tu pred nama. Mogli bismo te odgovore da podelimo na pesimistične i optimistične, pa birajte šta vam više leži. Naravno, to važi samo za one dobronamerne, koji su zabrinuti za budućnost sveta posle ove krize.

Jer, nažalost, mnogo je onih kojima ovo stanje baš prija, koji viču i prete, koji plaše ljude.

I ne, ne govorim samo o predsedniku. Govorim o običnim građanima koji se istresaju na ulici, u redu, u radnji, pred bankomatom… Čisto da se podsetimo kako fašizam postaje prirodno stanje ljudi, koliku sreću i veselje pruža nekontrolisano nasilje kad postane sistem.

Ovaj pokušaj izvlačenja „istorijskih lekcija“ nije namenjen njima. Njima je ionako lepo. Ovaj tekst je namenjen onima koje ova situacija guši, koji su uplašeni pred budućnošću, u kojima se prepliću pesimizam i optimizam. Zato ću im ponuditi dve moguće verzije budućnosti, verziju za pesimiste i verziju za optimiste, zasnovane na dosadašnjim istorijskim iskustvima…

Tekst istoričarke Dubravke Stojanović o dva moguća scenarija postkoronavirusnog sveta objavljen je u novom specijalu Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. aprila

Pronađite svoj digitalni primerak na nstore.rs ili se pretplatite