Rak dojke je bolest koja u Srbiji godišnje pogodi više od 4.500 žena, različitih godina. Ona ne gleda da li ste napokon našli savršen posao ili se udali, da li su vam deca mala ili već imate unučiće, niti je interesuje kakvog ste finansijskog stanja. Za rak dojke se pre govorilo da je prikradena i podmukla bolest, ali to nije tačno. Redovni samopregledi, kontrole kod lekara i briga o zdravlju siguran su korak da se bolest otkrije na vreme, a samim tim i poveća šansa za preživljavanje i izlečenje.
Dokaz tome su žene koje su uspele da se izbore sa karcinomom dojke, a koje danas pružaju podršku drugim ženama na putu izlečenja. Ivana, Sanja i Jasmina tri su lica borbe sa karcinomom i sa čitaocima Nedeljnika želele su da podele svoja iskustva od saznanja da imaju rak do dijagnoze da je pobeđen.
„Mnogo sam se plašila terapija i zbog toga sam čitala puno na internetu. To mi je bila najveća greška. Otišla sam na prvu terapiju kao da ću umreti. Šta ako se onesvestim? Da li će me iko čuti ili primetiti? Ništa od toga se nije desilo“, iskrena je Ivana Milojević, koja je rak dojke otkrila prilikom redovne kontrole.
Za Sanju Dragić, koja je sa 48 godina saznala da boluje od HER2 pozitivnog raka dojke, strahovi su bili mnogi. „Strah od nepoznatog, od nemoći… ali normalno je plašiti se. Važno je da ne dozvolite da vas strah prevlada i da shvatite da vi niste vaša bolest, već mnogo više od toga“, priznaje Sanja.
Jasmina Lukić je saznala da boluje od raka dojke u 49. godini na redovnom mamografskom pregledu. „Kada sam dobila dijagnozu, kroz glavu mi je prošlo million stvari, od toga da su mi deca mala do neopisive tuge, straha, ljutnje, trenutnog gubitka snage, neizvesnosti oko toga šta se dešava u mojim grudima i telu, kojom brzinom će bolest napredovati, da li će biti lekova“, iskrena je Jasmina i napominje da nikada nije propuštala preglede jer je i njena majka bolovala od iste bolesti.
Međutim, posle prvobitnog šoka i prihvatanja situacije, kod većine žena se javi borbenost i želja za životom uz pomoć porodice, prijatelja, psihoterapije ili udruženja pacijenata. Osim terapija i podrške lekara, bitnu ulogu igra i psihička spremnost i pozitivan stav.
„Dala sam sve od sebe, i kad sam bila najgore, smejala sam se. Bilo je tu i padova koje nisam mogla da sakrijem, ali su ljubav i zagrljaj moje dece bili moj melem“, kaže Ivana Milivojević, i priznaje da zbog dece nije dala da je bolest slomi.
Nekima je, međutim, ipak bila potrebna dodatna pomoć stručnih lica kako bi prebrodile najteži period u svom životu.
„Išla sam i na psihoterapiju. Kod nas, nažalost, traženje stručne psihološke pomoći predstavlja tabu i izaziva stid i sramotu. Meni je moj psihoterapeut bio velika podrška. Njoj sam mogla da kažem sve ono što nisam mogla najbližima, jer sam pokušavala da ih zaštitim“, iskrena je Sanja Dragić.
Neke od naših sagovornica su otkrile bolest u ranom stadijumu, neke malo kasnije, ali su terapije imale velikog efekta. Danas, sve one imaju nov pogled na život.
„Tek sad kad pogledam unazad, shvatam koliko sam bila jaka i kako nisam bila svesna svoje snage. Prošla sam kroz godinu dana borbe, gubitak kose, propale vene, mučnine, osetljivost u svakom pogledu… Korona i izolacija… Strah svih oko mene da mi ne prenesu virus… Pored svega nijednog trenutka nisam pomislila na loš ishod. Bolest je bila samo jedan izazov i prepreka u životu koju sam pre svega voljom, disciplinom i verom u izlečenje uspela da preskočim. Imala sam rak, ali rak nije imao mene“, kaže Sanja,
Putem do Doma zdravlja Jasmina Lukić je takođe shvatila važnu životnu lekciju.
„Naučila sam da treba da se uživa u malim stvarima i lagano, bez nerviranja. Da se više smejem jer je smeh lekovit, da se bavim fizičkom aktivnošću za koju sam uvek imala izgovor da nemam vremena, a imala sam. Jednom rečju, naučila sam da na razne načine uživam u životu“, iskrena je Jasmina i priznaje da, kad bi mogla da vrati vreme, da bi ranije otišla kod lekara.
„To bi veoma promenilo neke procese u lečenju. Ali pošto povratka u prošlost nema, onda je važna poruka svima da pored samopregleda, ukoliko bilo šta posumnjaju, obavezno posete hirurga ili medikalnog onkologa radi stručnog pregleda. Rano otkriven rak dojke je u potpunosti izlečiv. Ne dozvolite da se bolest vašim nemarom i lošim odnosom prema sopstvenom zdravlju, proširi.“
Tagovi
