Svetska zdravstvena organizacija (SZO) skrenula je pažnju na cvetanje distribucije opasnih lažnih lekova namenjenih “lečenju” koronavirusa u zemljama u razvoju.
SZO upozorava da korišćenje ovakvih lekova može da ima ozbiljne i teške nuspojave, dok naučnik Pol Njutn kaže da bismo „zbog lažnih lekova na tržištu mogli da imamo paralelnu pandemiju“, prenosi N1 pisanje BBC.
U nedelji u kojoj je SZO proglasila pandemiju koronavirusa, Interpolova jedinica za borbu protiv globalnog farmaceutskog kriminala, za samo sedam dana imala je 121 hapšenje u 90 zemalja, što je rezultiralo zaplenom opasnih lekova u vrednosti od preko 14 miliona dolara.
Od Malezije do Mozambika, policija je konfiskovala više desetina hiljada lažnih maski i lažnih lekova. Distributeri tvrde da mnogi među njima mogu da „izleče“ COVID-19.
„Ilegalna trgovina lažnih medicinskih sredstava usred krize javnog zdravlja, potpuno je nepoštovanje ljudskih života“, smatra glavni sekretar Interpola Jurgen Stok.
Po podacima SZO-a, lažna medicinska sredstva, u koje spadaju i lekovi koji mogu da budu i kontaminirani i koji sadrže pogrešan ili nemaju nikakav aktivan sastojak, ili im je istekao rok trajanja, na tržištu zemalja s niskim i srednjim primanjima vredi više od 30 milijardi dolara.
“Najbolji ishod je da takvi lažni lekovi verovatno neće izlečiti bolest kojoj su namijenjeni i neće biti nikakvih posledica“, kaže Pernete Burdilion Esteve, iz tima SZO koji se bavi falsifiikovanim medicinskim proizvodima. Ali istovremeno upozorava da je „najgori mogući ishod da će oni aktivno naneti štetu zdravlju jer mogu da sadrže toksične sastojke“.
Lanac snadbevanja
Globalna farmaceutska industrija vredi više od milijardu dolara. Veliki lanci nabavke protežu se od ključnih proizvođača u Kini i Indiji, preko skladišta za pakovanja u Europi, Južnoj Americi ili Aziji, do distributera koji lekove šalju u svaku zemlju sveta.
“Danas verovatno ništa nije toliko globalizovano kao lekovi“, kaže Esteve. Ali kako se svet sve više zatvara, lanac snadbevanja već pomalo “puca”.
Muku muče i proizvođači i dobavljači jer su sirovine za izradu tableta sada toliko skupe da neke kompanije jednostavno ne uspevaju da nastave sa radom. I dok sve veći broj zemalja uvodi potpunu blokadu, problem ne predstavlja isključivo smanjena proizvodnja, već i povećanje potražnje jer ljudi u celom svetu panično stvaraju zalihe osnovnih lekova.
Kombinacija smanjene ponude i povećane potražnje, razlog je zbog kog SZO upozorava na opasno povećanje proizvodnje i prodaje lažnih lekova.
“Kad ponuda ne namiruje potražnju, stvara se okruženje u kome će se potražnja nadoknađivati lažnim ili lekovima slabijeg kvaliteta”, kaže Esteve.
Lažni lekovi
Farmaceutske kompanije za proizvodnju lekova širom sveta kažu da je trenutno na udaru globalno snadbevanje lekovima protiv malarije, hlorokina i njegovog derivata hidroksihlorokina.
SZO ponovo upozorava da nema čvrstog dokaza koji ukazuju na to da su ti lekovi uspešni u lečenju virusa koji prouzrokuje COVID-19.
S obzirom na povećanu potražnju, BBC je ustanovio da su već sada u opticaju velike količine lažnog hlorokina u Demokratskoj Republici Kongu i u Kamerunu.
Antimalarik hlorokin se u normalnim okolnostima prodaje u kutijama od po 1000 tableta za četrdesetak dolara, dok ga lokalni farmaceuti u DR Kongu sada prodaju i po 250 američkih dolara.
Profesor Pol Njutn, stručnjak za lažne lekove sa Univerziteta Oksord upozorava da će se, s obzirom na daljnji razvoj pandemije, distribucija lažnih i opasnih lekova samo povećavati ako vlade globalno ne nastupe jedinstveno.
“Preti nam opasnost od paralelne pandemije, one nekvalitetnih i falsifikovanih proizvoda, ako se svi ne angažujemo na globalnom koordiniranom planu. U protivnom će korist od moderne medicine biti u potpunosti izgubljena”, upozorio je profesor Njutn.
Tagovi
