Može li vas jedenje pomfrita dovesti u opasnost od depresije? Nedavna studija je otkrila vezu između redovnog jedenja pržene hrane (posebno krompira) i depresije i anksioznosti – ali neki zdravstveni stručnjaci smatraju da bi bilo prerano zaključivati samo na osnovu ovih nalaza, piše Everyday Health.
Istraživanje, objavljeno 23. aprila u “Proceedings of the National Academi of Sciences” (PNAS), pokazalo je da je konzumiranje puno pržene hrane snažno povezano sa većom verovatnoćom depresije i anksioznosti, posebno kod muškaraca i mlađih ljudi.
Zapadni obrasci ishrane su, kako navode autori, nepovoljno povezani sa lošim mentalnim zdravljem. Ovi nalazi „naglašavaju značaj smanjenja potrošnje pržene hrane za mentalno zdravlje“, napisali su.
Studija (i neki od naslova vesti o rizicima pomfrita po mentalno zdravlje) naišli su na skepticizam članova zdravstvene zajednice.
Pomfrit ne dovodi ljude u bolnicu za depresiju
„Radio sam u bolničkom okruženju više od jedne decenije pomažući ljudima koji pate od teške depresije. Pomfrit ne dovodi ljude u bolnicu“, tvitovao je psiholog dr Džonatan N. Stea, odgovarajući na naslove o studiji.
„Takođe prepoznavanje te povezanosti nije jednako uzročnosti. Možda depresivni ljudi češće jedu pomfrit kao utešnu hranu“, odgovorio je pedijatar Džoel Šulkin u tvitu kasnije.
Kakvu vezu je studija zapravo pronašla?
Da bi istražili kako redovno konzumiranje pržene hrane može uticati na depresiju i anksioznost, autori su koristili podatke o preko 140.000 ljudi iz biobanke i pratili ih u proseku 11 godina.
Čest unos pržene hrane, „posebno konzumiranja prženog krompira“, bio je povezan sa 12 procenata većim rizikom od anksioznosti i sedam procenata većim rizikom od depresije.
Autori rada su izdvojili akrilamid (nusproizvod koji se proizvodi u skrobnoj hrani kada se prži, peče ili na drugi način kuva na visokim temperaturama) kao potencijalni uzrok promena mentalnog zdravlja.
Inače, akrilamid je hemikalija koja se koristi za proizvodnju papira, tekstila, kozmetike, plastike i za prečišćavanje vode i otpadnih voda. Pošto se ovo jedinjenje može prirodno formirati u hrani kada se kuva na visokim temperaturama, veći nivoi akrilamida se mogu naći ne samo u pomfritu i čipsu, već i u žitaricama za doručak, kolačićima, tostu, pa čak i kafi, kako objašnjava Cancer Societi.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikuje akrilamid kao „verovatni ljudski karcinogen“.
Autori su zatim proučavali zebricu (zebrafish/riba-zebra), uobičajen životinjski model u istraživanju zbog njihovih genetskih sličnosti sa ljudima, prema Nacionalnom institutu za zdravlje. Zebrice koje su bile izložene akrilamidu 180 dana bile su manje društvene i pokazale su „ponašanje nalik anksioznosti i depresiji“, izjavili su autori, iako su priznali da se aktivnost riba ne može direktno porediti sa ljudskom anksioznošću i depresijom.
„Čak i sa tako velikom veličinom uzorka, teško je otkriti uticaj različitih ponašanja, kao što je jedenje pržene hrane“, kaže klinički dijetetičar i edukator za dijabetes Leah Groppo, koji nije bio uključen u istraživanje. Doktorka kaže da u našem svakodnevnom životu postoje mnoge (druge) varijable koje mogu uticati na mentalno zdravlje, čak i ako su autori pokušali da kontrolišu mnoge faktore.
„Sumnjičava sam za nekoga ko kaže: ’Aha, pronašao sam krivca koji povećava depresiju, treba da ga izbegavamo.‘ Naše mentalno zdravlje zavisi od toliko mnogo stvari i kad god koristimo životinjski model, moramo da pazimo šta zaključujemo iz toga “, kaže doktorka Gropo.
Smatranje da je određena hrana „loša“ može izazvati stid ili krivicu
„Ne mislim da su ovakve studije nužno od pomoći stanovništvu. To može dodati još više konfuzije u razmeni poruka o tome kako biti zdrav uopšte“, kaže Gropo.
Ako trčite unaokolo i nemate vremena da planirate, a uzmete čizburger i pomfrit za sebe ili svoju decu, to ne bi trebalo da vas odvede u spiralu propasti.
„Možda ćete ponekad trebati ili želite da jedete ovu vrstu hrane. Mislim da nije od pomoći da ih ocrnjujemo“, kaže doktorka.
Može biti štetno smatrati određenu hranu lošom ili nezdravom i osuđivati sebe ili druge zato što je jedemo. To nikada ne pomaže u stvaranju zdravih promena, a verovatno ne pomaže ni našem mentalnom zdravlju. Potreban nam je mentalni propusni opseg da bismo, kako objašnjava dr Gropo, napravili zdrave promene, i ako trošimo vreme na to da se osećamo loše jer jedemo nešto poput pomfrita – možemo to izgubiti.
Prema rečima doktorke, kako jedemo je samo jedna od mnogih stvari koje mogu uticati na naše raspoloženje. Kada jedemo hranu koja ima više vlakana (voće, povrće, biljnu osnovu) ove stvari neguju naše telo i pomažu mu da funkcioniše na način na koji želi.
Nasumično kontrolisano ispitivanje objavljeno u maju 2019. godine u „PLoS One“ pokazalo je da su simptomi depresije značajno opali među grupom mladih odraslih nakon što su tri nedelje sledili obrazac ishrane u mediteranskom stilu.
U poređenju sa grupom koja nije promenila svoju ishranu, oni koji su jeli više voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti pronađenih u ishrani videli su da njihov rezultat na skali depresije pada sa umerenog na normalan opseg, i oni su prijavili niži nivo anksioznosti i stresa, prema istraživačima.
Fokus na obrazac zdrave ishrane i realne ciljeve
Nove smernice za ishranu Američkog udruženja za srce (AHA) naglašavaju obrasce ishrane za razliku od pojedinačnih namirnica ili hranljivih materija.
„Demonizacija određene hrane ili grupa hrane nije od pomoći“, kaže predsednica grupe za pisanje izjave AHA i viša naučnica i direktorka tima za kardiovaskularnu ishranu dr Alice H. Lihtenštajn.
„Prestanite da razmišljate o hrani u smislu dobrog ili lošeg. Ako volite hranu, u redu je da uživate u njoj. Samo nemojte jesti često ili u velikim porcijama“, priča dr Lihtenštajn.
Ako želite da promenite svoj način ishrane, dr Leah Groppo predlaže postavljanje malih, realnih ciljeva. Primera radi, ako uopšte ne jedete voće, dodajte jedno voće pet dana u nedelji. Ako želite da jedete više povrća, pokušajte da ga uključite u obrok nekoliko dana u nedelji. Čak i ako ne primetite bitnu promenu na skali, ove male promene će dugoročno imati koristi za zdravlje.
Tagovi
