Vagnerovci su svakako najpoznatija, ali ne i jedina privatna ruska vojska u Ukrajini. Zapadne obaveštajne službe govore o „paramilitarizaciji“ Rusij, piše DW. Može li Putinu da izmakne iz ruku državni monopol na korišćenje sile?
Nakon izuzetno teške i skupe bitke za istočni ukrajinski grad Bahmut, Jevgeniju Prigožinu sada treba malo odmora – i njemu i njegovim plaćenicima iz grupe Vagner. Nakon leta helikopterom, šef te privatne vojske ponosno pokazuje video-snimak podzemnog kampa u šumi s peskovitim tlom: zajednički smeštaj, kuhinja, trpezarija i sauna. Sve od drveta. Negde u Rusiji. Tu se plaćenici pripremaju za nove borbene misije u Ukrajini.
No, ti plaćenici nipošto nisu jedina paravojna organizacija u ratu u Ukrajini – iako privatne vojske u Rusiji zakonski nisu dozvoljene. Istina je da Vagner ima daleko najveće resurse, s desetinama hiljada boraca, tenkovima, avionima i teškom artiljerijom – a grupa je aktivna i u Africi. No, i sam Prigožin je potvrdio da se u Ukrajini Vagner ne bori sam.
I državni energetski gigant Gasprom aktivan je s privatnim vojnim formacijama. Navodno je osnovao tri: Bujica, Plamen i Baklja. A postoji i čitav niz drugih organizacija koje dovode u pitanje ulogu regularne ruske vojske. Sada se otvoreno raspravlja o tome da li ruskom predsedniku Vladimiru Putinu izmiče iz ruku državni monopol na korišćenje vojne sile. Zapadne obaveštajne službe već govore o „paramilitarizaciji“ Rusije.
Privatne vojne firme zovu se Patriot, Oluja, Redut i Jenot, a prema rečima stručnjaka finansiraju ih oligarsi i velike industrijske grupacije. Zvanično se često pojavljuju kao firme za poslove obezbeđenja strateški važnih objekata, iako bi za to trebalo da budu nadležni državni organi bezbednosti.
Ruski mediji sada već otvoreno izveštavaju da privatne kompanije prosperiraju zbog rata protiv Ukrajine. „Privatne vojne firme su državni autsorsing – nov način ratovanja“, kaže Sergej Jermakov iz Ruskog instituta za strateška istraživanja za moskovski časopis „Ekspert“.
Te paravojne firme deluju u zakonskoj sivoj zoni, zakonodavni postupak za njihovu legalizaciju godinama se ne pomera s mesta.
Protivnici Kremlja privatne vojske vide kao gotovo mafijaške strukture osmišljene kako bi pomogle Putinu da ostvari pobedu u Ukrajini ili, u slučaju poraza, da barem obezbede stabilnost zemlje i predsednikovu moć. Kritičari zameraju da te kompanije ne služe državnim interesima, već pojedinim oligarsima, grupama i korporacijama koje ih plaćaju.
Vagner kao model
Nov model etablirao je pre svih Prigožin sa svojim Vagnerom. Ramzan Kadirov, šef ruske republike Čečenije na severnom Kavkazu, koji je i sam aktivan sa svojim borcima u Ukrajini, oduševljen je „tvrdim“ načinom delovanja Vagnera. I on sam želi da osnuje takvu vojsku nakon što napusti državnu službu – i da, kako kaže, bude konkurencija „našem dragom bratu Jevgeniju Prigožinu“. Mediji bliski Kremlju ne prestaju da hvale to koliko je Vagner dobro organizovan, efikasan, uspešan.
Aparat moći u Moskvi dugo se ponašao kao da je Vagner fantom i da nema nikakve veze s ruskom državom. U međuvremenu, Prigožin je sveprisutan. Taj 61-godišnjak kritikuje korupciju, taštinu i birokratiju u ruskoj vojsci. Smatra da su ministar odbrane Sergej Šojgu i njegov načelnik generalštaba Valerij Gerasimov lično odgovorni za neuspehe i poraze regularne ruske vojske.
Obični građani bi zbog takvih izjava završili na višegodišnjoj robiji, ali Prigožin nastavlja da tutnji kao da je nedodirljiv. Ruski ultranacionalista i bivši oficir tajne službe Igor Girkin, poznat i pod pseudonimom Strelkov, optužio je Prigožina da je „objavio rat“ delu vojske i elite, te da planira državni udar. Girkin kritikuje Prigožinove neprihvatljive „uvrede na račun ruske vojske“ kao zločin i poziva na akciju Kremlja protiv Putinovog miljenika. „Nemamo drugu vojsku i moramo od nje da napravimo efikasnu borbenu snagu“, rekao je. A ako, kaže, Moskva doživi poraz u kontraofanzivi koju planira Kijev, Rusiji do kraja leta preti haos.
Revolucija u Rusiji?
Ruska politikološkinja Tatjana Stanovaja smatra da je Putin još uvek dovoljno jak da održi ravnotežu snaga. „Za predsednika je privatna vojska atribut koji pripada velikoj sili s geopolitičkim ambicijama“, kaže. Međutim, Vagner se odavno osamostalio, a sam Prigožin ima revolucionarne ambicije, smatra Stanovaja. „Rat rađa čudovišta čija nemilosrdnost i očaj mogu da predstavljaju izazov za državu.“ Već bi kod najmanjeg znaka slabosti moglo da dođe do raspada sistema, upozorava politikološkinja.
Osim toga, u Rusiji su aktivni i partizani koji se bore protiv ruske ratne mašine. Veliku zabrinutost izazvalo je to što je region Belgoroda na granici sa Ukrajinom danima bio na meti napada, navodno od strane ruskih protivnika Putina. I guverner te oblasti Vjačeslav Gladkov našao se na meti kritika. Nakon besnih pritužbi izbeglih stanovnika Belgoroda, koji se kako to da ruska država ratuje u Ukrajini, a ne štiti sopstvenu teritoriju od napada, on je rekao da ima još mnogo pitanja za Ministarstvo odbrane.
Ministar Šojgu obećao je da će „preduzeti oštre mere“. Ministarstvo je izvestilo da je na području Belgoroda „uništeno“ više od 70 boraca. Ali tamo, kao i u drugim pograničnim regionima koji su u više navrata bili napadani, prema navodima lokalnih vlasti već odavno su formirane jedinice „građanske straže“. U međuvremenu se upućuju pozivi da se te grupe dobrovoljaca i naoružaju. Osim toga, i na poluostrvu Krimu koji je anektirala Rusija, formiraju se privatne vojne firme – verovatno zato što se u regularnu vojsku nema dovoljno poverenja.
Povodom napada na Belgorod politikolog Abas Galijamov podseća da su vlasti decenijama govorile kako je Rusija okružena neprijateljima i da zato širi i jača svoju obranu. „Sada, kada je postalo ozbiljno, stanovnici bi odjednom sami trebalo da se brane od neprijatelja“, kaže taj bivši Putinov savetnik. S obzirom na tešku ratnu situaciju, a i zbog velikog broja naoružanih grupa, on sada čak smatra da je Rusija na ivici revolucije.
