Vakcina sa Oksforda je bezbedna i razvija dvostruku zaštitu: Testiranja pokazala da se razvijaju i antitela i T-ćelije ubice

Vakcina za koronavirus razvijena na Oksford univerzitetu je bezbedna i razvija zaštitu imunskog sistema, objavio je BBC ohrabrujuće otkriće koje su istraživači obelodanili u Lancet časopisu.

Testiranja obavljena na 1.077 osoba pokazala su da injekcija vakcine dovodi do razvoja antitela, ali i belih krvnih zrnaca, takozvanih T-ćelija ubica, koje mogu da se bore protiv koronavirusa, i do 56. dana ispitivanja. Ovaj imunski odgovor može da bude veći posle druge doze vakcine, pokazalo je istraživanje na 10 osoba.

U poređenju s kontrolnom grupom (davana im je vakcina protiv meningitisa), vakcina za SARS-CoV-2 izaziva češće manje nuspojave, ali rešive paracetamolom. Nije bilo ozbiljnih neželjenih efekata. Na osnovu ovih rezultata, autori kažu da bi trebalo sprovesti dalje kliničke studije, uključujući i na starijim osobama. Sadašnji rezultati fokusirani su na imunski odgovor koji je meren u laboratorijskim uslovima, a dalja ispitivanja će potvrditi da li vakcina efikasno štiti od infekcije.

Ovo otkriće je veoma ohrabrujuće, ali je još uvek rano da se pouzdano kaže da je to dovoljno za potpunu zaštitu tako da su veća ispitivanja u toku.

Velika Britanija je već naručila 100 miliona vakcina.

Šta do sada znamo?

Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu i ranije su govorili da veruju bi vakcina koju razvijaju mogla da pruži dvostruku zaštitu protiv smrtonosnog koronavirusa, što se posle ranih ispitivanja na ljudima i pokazalo – da obezbeđuju i antitela i T-ćelije ubice, navodi se u medijima u Velikoj Britaniji. Ova priča o tome da ima dvostruku zaštitu pojavila se pre nekoliko dana u medijima i izazvala skokove na berzi.

“Uzorci krvi uzeti od grupe dobrovoljaca iz Velike Britanije kojima je data doza vakine pokazali su da ona stimulište telo da proizvodi i antitela i T-ćelije”, rekao je pre dva dana neimenovani izvor uključen u ta ispitivanja zabritanski Telegraf, preneo je Hindustan tajms.

Otkriće je obećavajuće jer su druge studije sugerisale da antitela mogu da nestanu posle nekoliko meseci, dok T-ćelije mogu da opstanu godinama.

Šta su antitela i T-ćelije?

Do sada je fokus uglavnom bio na stvaranje antitela protiv koronavirusa, ali to je samo jedan deo naše imunske odbrane. Antitela su mali proteini koje stvara imunski sistem koja se zalepe na površinu virusa. Neutralizacijom antitela može se onesposobiti koronavirus.

T-ćelije, vrsta belih krvnih zrnaca, pomažu u koordinaciji imunskog sistema i sposobna su da primete koja ćelija tela je zaražena i da je uništi (otuda i nadimak „ubice“). Skoro sve efikasne vakcine stvaraju i antitela i T-ćelije kao odgovor na patogen. Nivo T-ćelija dostižu najviši nivo nakon 14 dana od vakcinacije, a nivo antitela dostižu vrh posle 28 dana. Studija ipak nije trajala dovoljno dugo da bi se shvatilo koliko dugoročni imunitet se razvija.

Kako vakcina funkcioniše?

Vakcina nazvana ChAdOx1 nCoV-19 razvijana je neverovatnom brzinom. Napravljena je od genetski inženjerisanog virusa koji izaziva prehladu kod šimpanzi, tj. adenovirusa. Prvo je značajno modifikovan tako da ne može da izazove infekciju kod ljudi, a takođe je modelovan da liči na koronavirus. Naučnici su to uradili prebacivanjem genetskih uputstava takozvanog šiljastog proteina koronavirusa – ključnog u prodoru u naše ćelije – na vakcinu koju su razvijali. To znači da vakcina podseća na koronavirus i imunski sistem može da nauči kako da ga napadne.

Da li je bezbedna?

Da, ali postoje nuspojave. Nema opasnih nuspojava kod dobijanja vakcine, ali oko 70 odsto ljudi u ispitivanju su razvili ili groznicu ili glavobolju. Istraživači kažu da nije ništa ozbiljno i da može da se reši uzimanjem paracetamola.

Dostupna u septembru i oktobru

Do kraja avgusta, tokom tri faze ispitivanja, mogli bismo znati da li je vakcina sa Oksforda efikasna u zaštiti ljudi od koronavirusa. Prema The Economist magazinu, samo jedno uspešno ispitivanje omogućilo bi regulatorima da odobre vakcinu za hitnu upotrebu, što znači da bi već u septembru i oktobru mogla da bude dostupna onim najranjivijim i najrizičnijim grupama.

Britanska farmaceutska kompanija AstraZeneca, koja se obavezala da će vakcinu što brže obezbediti što širem broju ljudi i već radi na stvaranju međunarodnog lanca snabdevanja, smatra da bi potpunu dozvolu – koje zahteva rezultate višestrukih ispitivanja – vakcina mogla da dobije početkom sledeće godine.

Kontroverzan „challenge trial“

Tim koji stoji iza vakcine sa Oksforda najavio je dodatna testiranja na dobrovoljcima koji će biti namerno izloženi virusu u takozvanom challenge trial tj. “izazovnom ili eksperimentalnom ispitivanju” kako bi se potvrdila njena efikasnost, što je potez koji se smatra kontroverznim jer ne postoji dokazani lek protiv bolesti kovid-19, piše Gardijan.

Iako su takva ispitivanja, u kojima se zdravi pojedinci namerno izlože patogenu, rutinska u razvoju vakcina, ovakav pristup za kovid-19 je vrlo rizičan jer ne postoji bezbedan i efikasan način lečenja ukoliko se neko od volontera ozbiljno razboli.

U ovakvim izazovnim istraživanjima na ljudima, dobrovoljci su namerno izloženi virusu u kontrolisanom laboratorijskom okruženju, što znači da testiranje vakcine može da bude završeno u roku od nekoliko nedelja i zahteva značajno manje ljudi.

Profesor Adrijan Hil, direktor Džener instituta Univerziteta Oksford, kaže da su naučnici sa Oksforda radili u laboratoriji na tehničkim detaljima priprema za takvu vrstu ispitivanja i da se nadaju da će u roku od nekoliko meseci angažovati volontere.

“Nadamo se da ćemo to sprovesti do kraja godine”, rekao je. “To bi moglo da se odvija paralelno ili nakon završetka treće faze. To su komplementarne faze, nikako se ne isključuju.”

Vremenski okvir za treću fazu ispitivanja zavisi od čekanja da se dovoljan broj učesnika izloži koronavirusu tokom svakodnevnog života, što bi trebalo da otkrije da li su oni koji su primili vakcinu (više nego oni što su primili placebo) zaštićeni. Ovo može da traje mesecima u zavisnosti od nivoa infekcije koja postoji u zajednici. Hil kaže zato da bi ovaj kontroverzni način ispitivanja, “challenge trial”, bilo da se paralelno odvija s fazom tri ili neposredno posle, mogao da pruži komplementarne informacije o optimalnom doziranju i primeni vakcine, kao i da je to način da se proveri koliko dugo traje imunitet na virus nakon izlaganja ili vakcinacije.

„Najhitniji poduhvat naših života“

Britanski premijer Boris Džonson nazvao je ovu trku u razvoju vakcine “najhitnijim zajedničkim poduhvatom naših života”.

Na osnovu lekova koji su se pokazali uspešnim protiv sličnih virusa, tim sa Oksforda koji radi na vakcini, pod vođstvom profesorke Sare Gilbert, brzo je prešao u poslednju fazu kliničkog ispitivanja na velikom broju ljudi. Predsedavajuća radne grupe za vakcinu u Velikoj Britaniji Kejt Bingam kaže da su oni u tome daleko ispred svih.

Dve milijarde doza su već naručene, navela je AstraZeneca, a svaka košta približno koliko i jedan espreso. Paskal Sorijot, koji radi za AstraZeneca kaže da se veruje da će njihova vakcina štititi od kovida-19 najmanje godinu dana.

“Ako sve bude dobro, imaćemo rezultate kliničkih ispitivanja u avgustu/septembru. Proizvodimo paralelu. Bićemo spremni da od oktobra isporučujemo vakcinu, ako sve bude dobro”, rekao je. Ispitivanja vakcine na ljudima započela je u aprilu u Britanii, proširivši se na Južnu Afriku u junu.

“Ovo je prelomni trenutak za Južnu Afriku i Afriku u ovoj fazi pandemije kovida-19”, naveo je direktor Medicinskog saveta za istraživanje vakcine i analitičku jedinicu za infektivne bolesti Južne Afrike Sabir Madi. “Kako Južna Afrika ulazi u zimu i raste pritisak na javne bolnice, sada nam je više nego ikada potrebna vakcina da sprečimo infekciju kovidom-19.”