Početkom aprila, otprilike četiri meseca nakon što je u Kini prvi put identifikovan novi, visokozarazni koronavirus, međunarodna grupa naučnika objavila je ohrabrujuće rezultate studije eksperimentalnog leka za lečenje bolesti poznate kao Covid-19, piše Tajm u naslovnoj temi.
Ponovo korišćenje lekova koji su namenjeni drugim bolestima, sada za Covid-19, jedan je od najbržih načina za pronalaženje novog leka za kontrolu trenutne pandemije. Takođe u aprilu, istraživači sa Univerziteta Vanderbilt upisali su prve pacijente u dugo očekivanu studiju hidroksihlokina. Već je odobren za lečenje malarije i nekih autoimunih bolesti, kao što su reumatoidni artritis i lupus, ali do sada nije proučavan za lečenje koronavirusa. Ipak, lek je postao vrlo tražen za lečenje Covid-19 prvo kod kineskih lekara, a onda je predsednik SAD Donald Tramp ukazao na njegov potencijal u lečenju. Podaci iz Kine obećavaju, ali nisu neosporni, a stručnjaci za zarazne bolesti, uključujući i Trampovog savetnika za koronavirus dr Entoni Fauči, nisu sasvim uvereni u to.
Doktori su suočeni sa sve većim prilivom pacijejanta, da nemaju vremena da čekaju konačne podatke. U istraživanju 5.000 lekara u 30 zemalja koje je sprovela zdravstvena kompanija Sermo, 44 odsto je propisivalo hidroksihlorokin svojim Covid-19 pacijentima, a 38 odsto je verovalo da im lek pomaže. Takva upotreba leka, odobrenog za lečenje jedne bolesti, u lečenju sasvim druge bolesti jeste dozvoljena, posebno tokom pandemije kada nisu dostupne druge terapije. Sličan procenat je naveo da je lek remdesivir bio „veoma ili izuzetno efikasan“ u lečenju Covid-19 (iako remdesivir nije odobren za lečenje bilo koje bolesti, Agencija za hranu i lekove izdala je posebno odobrenje lekarima da ga koriste kod najozbiljnije obolelih od Covid-19).
To objašnjava veliku brzinu kojom se istraživanja o hidroksihlorokinu, i drugim sličnim lekovima, pojavljuju širom sveta. Ne postoje odobreni načini lečenja koji su dokazani u borbi protiv SARS-CoV-2, virusa koji je izazvao bolest, što znači da su sve opcije o kojima lekari razmatraju i dalje u fazi ispitivanja koje podrazumevaju i greške. Ipak, očajnički tragaju za nečim što bi moglo da pruži i malu šansu njihovim pacijentima da prežive, zbog čega studije sada testiraju na desetine različitih terapija i nekoliko vakcina. Normalan put ka razvoju novih lekova je često dug i često može da se završi kao skupa greška, u ćorsokaku, bez ikakvih garancija za uspeh. Ali, s obzirom na brzinu kojom se SARS-CoV-2 širi svetom, ta istraživanja se ubrzavaju, skraćuju se rokovi i normalan tok čak i za pola.
Novootvorena studija Vanderbilta, koju će voditi Nacionalni institut za srce, pluća i krv američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, uključivaće više od 500 ljudi koji su u bolnici zbog Covid-19 i nasumično će im davati hidroksihlorokin ili placebo. Bilo bi to prvo konačno isptivanje koje bi testiralo da li hidroksihlorokin treba da bude deo standardne terapije za lečenje Covid-19, a njegovi vodeći naučnici očekuju rezultate za nekoliko meseci.
Biblioteke lekova ili kako sakupljeni podaci pomažu istraživačima
Taj osećaj hitnosti podstiče i ostale istraživače sa različitih instituta, ali i farmaceutske kompanije da se okrenu svojim bibliotekama hiljada odobrenih lekova ili jedinjenima koji su u ranoj fazi testiranja i skrininga, da vide da li nešto od toga može da onesposobi SARS-CoV-2.
Budući da su ili već odobreni i smatraju se sigurnim za ljude, ako se pokažu kao mogući lek protiv Covid-19, kompanije bi mogle da počnu testiranje na ljudima zaraženim koronavirusom u roku od nekoliko nedelja. Drugi timovi ispituju krv onih koji su se oporavili, zbog dragocenih imunih ćelija koje su se izborile s Covid-19, a pošto virus napada respiratorni sistem, naučnici takođe traže načine da ga spreče da ugrozi plućno tkivo. Sve su to mere koje su privremene, dok se ne pronađe vakcina protiv Covid-19, kao jedini način da se zaštiti svetska populacija od novih talasa infekcije. Farmaceutske kuće kao što su Johnson & Johnson, Sanofi i Glaxo SmithKline koriste novu tehnologiju za razvoj desetina potencijalnih vakcina, sa nadom da će vakcinisati prve pacijente sledeće godine, nijedna gotova pre nego što to tvrde zvaničnici za javno zdravstvo, a to je možda u novoj sezoni istog ili potencijalno novog koronavirusa.
„Znamo da ovi virusi obitavaju u životinjskim vrstama i sigurno će se pojaviti još jedan“, kaže dr Dejvid HO, direktor istraživačnog centra za AIDS Aron Dajmond i profesor medicine na Kolumbiji, koji predlaže rad na ispitivanju antivirusnih jedinjenja lekova za nove načine lečenja Covid-19. „Moramo da pronađemo trajna rešenja za njihovo lečenje, a ne treba ponavljati grešku da jednom kada epidemija nestane, interes i politička volja i finansiranje takođe nestaju.“
Pustite da imunski sistem obavi svoj posao – plazma, antitela i ostalo
To je pristup „stare škole“ koji potiče još s kraja 19. veka, ali i intuitivna logika da se koristi plazma iz krvi oporaljenih pacijenata, tehnički nazvana „rekonvalescentna plazma“, koji bi mogao da se primeni i danas. Lečenje plazmom uspešno se koristi kod malih boginja, zauški i gripa. Ideja je da se koriste imunske ćelije izvađene iz krvi ljudi koji su se oporavili od Covid-19 i kroz infuziju unesu onima koji su zaraženi, dajući im pasivan imunitet na bolest, što bi moglo da umanji pojavu teških simptoma.
Antitela protiv virusa su najefikasnija i naobimnija zaštita, tako da se brojne farmaceutske i biotehnološke kompanije koncentrišu na izolovanje onih sa najvećom šansom da neutralizuju SARS-CoV-2.
Krajem marta, Njujorški centar za krv postao je prva američka ustanova koja je počela sa skupljanjem krvi od oporavljenih pacijenata Covid-19, posebno za lečenje drugih ljudi s tom bolešću. Doktori sada oporavljene (i voljne) pacijente vraćaju u centar, koji skuplja i obrađuje plazmu i omogućuje bolnicama da ovim antitelima leče druge Covid-19 pacijente. Nije jasno da li će to pomoći u lečenju Covid-19, ali je Agencija za hranu i lekove dozvolila lekarima da isprobaju tretman pasivnog imuniteta kod najbolesnijih pacijenata, od slučaja do slučaja.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
„Ako možemo pasivno da transfuzijom ubrizgamo antitela nekome ko je akutno bolestan, to bi moglo privremeno da pomogne toj osobi da se efikasnije bori protiv infekcije, tako da može brže da se oporavi“, rekao je dr Brus Sačis, medicinski direktor Njujorškog centra za krv.
Najveća mana ovog pristupa je ograničen broj antitela. Svaki oporavljeni davalac ima različite nivoe antitela koja ciljaju SARS-CoV-2, tako da prikupljanje dovoljnog broja može da predstavlja problem, posebno ako je potreba i dalje u porastu tokom pandemije. U farmaceutskoj kompaniji iz Merilenda Emergent BioSolutions, naučnici pokušavaju da prevaziđu ovaj izazov. okrećući se jedinstvenom izvoru davalaca plazme: konjima.
Njihova veličina čini ih idealnim donorima, kaže laura Savard, šefica jednog sektora kompanije. Naučnici već koriste plazmu konja za proizvodnju lekova za botulizam (bakterijska infekcija) i otkrili su da je količina plazme koju životinje mogu da daju značajna, što znači da svaka jedinica može da leči više od jednog pacijenta (uz ljudske donore u ovom trenutku, jedna jedinica plazme iz donora može da leči samo jednog pacijenta). Plazma iz konja takođe može da ima veću koncentraciju antitela, tako da je „misao da bi manja doza plazme konja mogla da bude efikasna kod ljudi jer bi postojao veći nivo antitela čak i u malim dozama“, kaže Savard. Do kraja leta se očekuje da će konjska plazma ove kompanije biti spremna za testiranje na ljudima.
Naučnici takođe traže načine da proizvedu antitela za borbu protiv virusa koje stvaraju pacijenti Covid-19. U biotehnološkoj firmi sa sedištem u Njujorku Regeneron, istraživači se okreću miševima koji su uzgajani sa imunološkim sistemom sličnom čoveku i zaraženi su SARS-CoV-2. Oni pretražuju na stotine antitela koje ove životinje proizvode za ona koja mogu najefikasnije da neutralizuju virus. Do polovine aprila, kompanija planira da počne s proizvodnjom najsnažnijih i pripremi ih za testiranje na ljudima, kako kod onih koji su već zaraženi, tako i kod zdravih ljudi, kako bi se zaštitili od zaraze, kao neka vrsta vakcine.
Antitela ne proizvode samo ljudi i životinje. Naučnici sada imaju tehnologiju da naprave ono što su, u osnovi, neka vrsta molekularnih mašina za kopiranje koje teoretski mogu da izdvoje velike količine antitela koja su pronađena u oporavljenim pacijentima. U GigaGen, biotehnološkom startapu iz San Franciska, koji je osnovao profesor sa Stenforda dr Everet Mejer, naučnici otrkivaju prava antitela kod oporavljenih pacijenata sa Covid-19 i nadaju se da će ih koristiti kao šablon za stvaranje novih, na dosledniji i efikasniji način tako da bi grupa davalca mogla potencijalno da na neki način preizvede dovoljno antitela za lečenje miliona pacijenata. „Ono što tehnologija GigaGena radi jeste da kopira veliki deo čovekovih respiratornih antitela, a zatim ih uzima i kopira u ćelijama (u laboratoriji), kako bi proizveli još više antitela van ljudskog tela“, kaže Mejer. „Tako da, u suštini, možemo da pratimo virus“. Ako sve prođe dobro i FDA odobri ovo, kompanija će početi sa testiranjem njihove kombinacije antitela na Covid-19 pacijentima početkom sledeće godine.“
Ćelija koja blokira virus
Istraživači sa Univerziteta Rokveler prate jš jedan sličan trag. Otkrili su 2017. godine da ljudske ćelije prave protein nazvan LY6E koji može da blokira sposobnost virusa da se umnožava. Radeći sa naučnicima u Bernu u Švajcarskoj i Medicinskog centra Univerziteta u Teksasu na jugozapadu Teksasa, otkrili su da su miševi genetski modifikovani da ne proizvode ovaj protein postajali bolesniji i imali veću verovatnoću da uginu nakon infekcije drugim koronavirusima, uključujući i SARS i MERS, u poređenju s miševima koji su bili u stanju da proizvode protein. „Ako miševi imaju protein, oni prilično sigurno preživljavaju“, kaže Dćon Šogins, vanredni profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Teksasu. „Ako ga nemaju, ne mogu da prežive…jer njihov imunski sistem ne može da kontroliše virus.“
Iako ove studije još nisu urađene na SARS-CoV-2, s obzirom na sličnost sa izvornim SARS virusom, postoji nada da bi terapija zasnovana na LY6E mogla da bude korisna. Problem je što je ovo istraživanje obustavljeno kada se prvi SARS ugasio, što je pokazatelj kako se čovek odnosi prema ovakvim pojavama.
Stručnjaci proučavaju još nešto u imunskom sistemu, tj. kako se on menja pod stresom, na primer, kod kancera ili infekcije novim koronavirusom, što olakšava virusu da inificira ćelije. Lekovi koji inhibiraju ove promene povezane sa stresom delovale bi poput molekularnih kapija koje zatvaraju ćelije koje virusi pokušavaju da inficiraju.
Pošto SARS-CoV-2 pre svega napada plućno tkivo i uzrokuje da ćelije disajnih organa pokrenu prejak imunološki odgovor, istraživači istražuju načine kako da umire taj agresivni odgovor, „usisavajući“ te ćelije poznatim gasom: azot oksidom, koji se često koristi za opuštanje krvnih sudova i omogućavaju time dovoljan protok krvi kod pacijenata na respiratorima. Dr Rodžer Alvarez, docent medicine na Univerzitetu u Majamiju je radio baš na tome kod novorođenčadi i shvatio da bi mogao da bude od koristi i kod pacijenata Covid-19. Jedan simptom virusne infekcije je nizak nivo kiseonika u plućima, a azot-oksid je idealno napravljen da sa svakim udisajem hvata više molekula kiseonika iz vazduha i dovodi ih u pluća. Pritom, pacijent uopšte ne mora da bude u bolnici. Alvarez je do sada dobio od FDA dozvolu da testira ovo kod jednog pacijenta u Majamiju. Tom pacijentu je bolje i spreman je da ide kući.
Nije uvek isplativo krenuti s pravljenjem leka od nule. Postoje desetine lekova koji su postali vrlo važni u lečenju za neku drugu bolest, što je slučajno otkriveno. Na primer, vijagra, koja je ispitivana kao lek protiv srčanih bolesti, a ispostavilo se da je efikasna kod erektilne disfunkcije, što je bila „neželjena“ nuspojava, dok je gabapentin razvijen kao lek protiv epilepsije, a sada se prepisuje i za kontrolu neuropatskog bola. Tako su istraživači iz Gileada u Kaliforniji počeli da lek koji je kompanija proizvodila za ebolu, remdesivir, primenjuju protiv Covid, što je dalo nadu zbog toga što se ispostavilo da je u laboratoriji bio efikasniji protiv SARS i MERS virusa nego protiv ebole. U slučaju ebole u Kongu se pokazao kao razočaranje. Tako su istraživači iz Vuhana kontaktirali Gilead i započeli dve studije s ovim lekom kada je buknula Covid-19 epidemija. Kada se pojavio sredinom januara muškarac iz Vašingtona sa simptomima Covid-19, bez ikakve potvrde, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je sugerisao lokalnoj bolnici da proba sa remdesivirom, posebno jer se pokazao bezbednim po čoveka. Čoveku je brzo opala temperatura, nije mu više bio potreban kiseonik i za dve nedelje je otišao kući. Zbog prevelike potražnje u SAD za ovim lekom, Gilead je promenio pristup i sada se sprovode klinička testiranja, a sama kompanija sprovodi dva.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
SVi već sada znau za hidroksihlorokin, lek protiv malarije, razvijenim nakon što je parazit koji izaziva bolest postao otporan na hlorokin, lek otkriven tokom Drugog svetskog rata, i od tada se koristio u širokoj upotrebi u borbi protiv bolesti. Kroz istraživanje u laboratorijama je utvrđeno da može da blokira viruse, uključujući i koronaviruse. To se pokazalo uspešnim u laboratoriji, ali ne i uvek kod pacijenata. Lek se nije pokazao efikasnim kod blokiranja infekcije gripa, HIV i denge. Zato su oprezni s upotrebom ovog leka i koriste ga samo kod najhrabrijim pacijenata, koji nemaju drugu mogućnost. Nije idealno, ali „ako je neko bolestan i u intenzivnoj nezi, probaćete sve što možete za tu osobu“, rekao je dr Dejvid Bulver, profesor medicine na Univerzitetu Minesote, koji sprovodi studiju na hidroksihlorokinu. U toku su studije i sa drugim lekovima, sa favipiravirom u Japanu, sa remdesivirom i favipirivirom, i sl. Čak i neki lekovi protiv laka obećavaju, umanjenjem infekcije imunskog sistema. Švajcarski Novartis proverava rukolitinib koji je osmišljen da smanji preterani imunski odgovor, što može da izazovu tumorske ćelije i virus. Teoretski, ovaj lek bi mogao da suzbije „citokinsku oluju“ i da spreči odlazak na respirator. Testira se i protivupalni lek baricitinib, koji isto ometa imunski odgovor i sprečava razvoj ozbiljne bolesti. Postoje i neke indicije da može da cilja i virus, ali je i to u fazi ispitivanja.
Neke stvari nisu baš očigledne
Nije bilo odmah očigledno da će baricitinib možda potencijalno lečiti Covid-19, i bila je potrebna pomoć veštačke inteligencije, u kompaniji u Velikoj Britaniji, da bi se pretražila medicinska literatura i opis lekova kako bi se ovaj konkretan lek identifikovao kao moguća terapija. Hlorokin je proizašao 1940-ih, kada su vlade i farmaceutske kompanije „češljale“ postojeće biblioteke lekova da bi pronašli obećavajući lek protiv malarije. S mnogo moćnijim kompjuterima, sada su veće opcije. Jedno takvo prikupljanje podataka finansira fondacija Bila i Melinde Fejts, a slično pokušava i Kolumbija, gde je dr Dejvid Ho, koji je pokrenuo stvaranje koktela lekova u lečenju HIV-a, pretraživao drugačiju biblioteku leova namenjenih virusima, kako bi izvukao one koji bi mogli da budu efikasniji. Ukupno ima 4.700 lekova i veruje da je velika šansa da će pronaći nešto što bi bio efikasan kod svakog koronavirusa, pa i kod onih koji bi mogli da se pojave. „Predviđamo da će u narednoj deceniji biti više epidemija i moramo naći trajna rešenja. Da smo dovršili posao sa SARS-om, danas bismo bili bolji“, kaže profesor HO.
Treba pomenuti da se ispituju i ćelije placente, bogate imunološkim ćelijama koje štite bebe još u materici. Alli, naravno, najvažniji je razvoj vakcine protiv virusa, koja može da zaštiti čovečanstvo od koronavirusa. Nažalost, njima je potrebno vreme da se razviju, i ostaje samo da se vidi ko će biti prvi ko će razviti dovoljno uspešnu vakcinu protiv SARS-CoV-2.
Tagovi
