„On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem!“
Ovako je susrete sa svojim ocem, srpskim knezom Mihailom Obrenovićem opisivao Velimir M. Teodorović, dečak za koga se istovremeno znalo i nije smelo znati da je sin srpskog kneza.
Iako je uvrežen stav da su Karađorđevići za razliku od Obrenovića ostavljali potomke i da je to jedan od razloga što je točak istorije pretegao na stranu te dinastije, to je tek delimično tačno. Vladari iz ove dinastije su za sobom ostavljali zakonite naslednike, dok je u slučaju Obrenovića bilo vanbračne dece. Velimir M. Teodorović je jedan takav primer.
„Iako su nam ostala brojna svedočanstva o plemenitosti kneza Mihaila, njegov odnos prema vanbračnom sinu, pokazivao je drugu stranu njegovog karaktera“, piše istoričar Danko Leovac u monografiji o knezu Mihailu.
Knez Mihailo je kao mladić upoznao Mariju Berghaus, za koju se navodi da je njegova prva poznata ljubav. Njihova veza ima i političku predistoriju. To je bilo u vreme revolucije u Beču 1848. godine, kada je knez Miloš kovao plan da se vrati na vlast u Srbiji. On je sa sinom Mihailom krenuo iz Beča, ali je u Zagrebu uhapšen.
„Mihailo je doputovao do Novog Sada, sredinom maja, ali je, pod pritiskom srpske vlade, morao da ode u Zagreb. Sa ocem se potom uputio u Grac, preko Ljubljane. Ni jednom ni drugom se nije išlo u revolucionarni Beč, pa je knez Miloš
otputovao za Inzbruk, a knez Mihailo u banju Roič (Rogaška Slatina). U banji je upoznao lepu devojku od 17 godina, kćerku tamošnjeg banjskog upravnika, Mariju Berghaus“, navodi Leovac.
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
