Kapiten KK Partizana i reprezentativac Srbije Vanja Marinković gostovao je u podkastu kod svog doskorašnjeg saigrača Čime Monekea, a jedna od tema o kojoj su dvojica košarkaša razgovarali bila je i ona čuvena dodela medalja u Parizu. Kada su naši reprezentativci došli… ma, znate već.

“Ovako ide priča. Igrali smo utakmicu za bronzanu medalju protiv Nemačke u 11 pre podne. A finale je u 21.30. Između toga nema ničega. Ne znam zašto nismo igrali u šest popodne, na primer. Završili smo utakmicu u 12.45? Šta ćeš da radiš? Pobedio si, osvojio si bronzanu medalju, završio i turnir. Šta da radiš? Da sedneš i gledaš finale? Naši prijatelji i porodica su bili tamo – svi. Moja žena je bila jedna od onih koji su organizovali slavlje. Iznajmili smo jedan restoran blizu nas. Ne znam kako, ali našli su srpskog pevača. Srbin, profesionalni pevač u Parizu, koji živi u tom delu grada. Ne znam kako. I onda smo pili od dva do 10.30. Bez prestanka. Moglo je to da se vidi na ceremoniji – padali smo, ja sam tapšao svima… Mahao sam Omaru Siju, glumcu… Sedeo je zajedno sa Tonijem Parkerom i Tijerijem Anrijem, a mi smo se slikali sa Sijem. U tom trenutku smo samo njega videli”, ispričao je iskreno Vanja Marinković.

“Mi smo u reprezentaciji kao porodica, iskreno. Svi smo manje-više istih godina. Sada smo tri leta zajedno. Tokom godine stalno pričamo, imamo video-pozive. Uvek pričamo i to je jedna od ključnih stvari zbog kojih dobro igramo. Naravno, imamo Bogdana, Nikolu (Jokića), Milutinova, Micića… To je dobra grupa igrača, ali je pre svega dobra grupa momaka i svi se vole”, objasnio je Marinković.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.