„Variolu smo pre 49 godina pobedili masovnom vakcinacijom…“

(Beta) – Ovih dana navršilo se 49 godina od kako je bivšu Jugoslaviju zahvatila epidemija tada već gotovo iskorenjene variole vera, tokom koje je Novi Pazar bio jedno od žarišta.

Internista u penziji Nazim Nokić (85), iz ovog grada, tvrdi za agenciju Beta da zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, brzoj reakciji nadležnih, ograničavanju kretanja i maksimalnom angažovanju države da spreči širenje ove opasne zarazne bolesti, ona danas zvanično postoji samo u laboratoriji.

On je od prvog dana bio uključen u lečenje pacijenata, proveo je gotovo mesec dana u karantinu i ima neprocenjivo iskustvo koje bi se i sada moglo iskoristiti za suzbijanje pandemije koronavirusa.

Seća se da je marta 1972. godine u Novom Pazaru sve počelo od pacijenta zaraženog na Kosovu boginjama, koje je preneo svom bratu, a nekoliko dana nakon toga je i preminuo.

Taj Novopazarac je bio prva žrtva variole, a bolest je preneo i u bolnicama u Čačku i Beogradu, gde je bio na lečenju.

„Ceo grad je verovao u čaršijske priče da je on preminuo od posledica pogrešno date inekcije, a ja sam na molbu prijatelja, jer mi je bio slobodan vikend, pregledao njegovog brata, koji je hospitalizovan kao teži bolesnik, ali bez još uvek uspostavljene dijagnoze. Ispred sebe sam imao mladića sa visokom temperaturom i zaraslom bradom, kroz koju su se videle crvene bubuljice, a koje sam u tom trenutku tumačio njegovim febrilnim stanjem. Sem blagog nalaza na plućima, poput onog kod prosečnog pušača, druge tragove za postavljanje dijagnoze nisam imao, ali sam bio svestan da pred sobom imam teškog bolesnika“, priseća se Nokić.

Iako u to vreme mlad lekar ali i sa velikim iskustvom koje je zbog nedostatka kadra stekao najpre u rodnim Rožajama, pa u Novom Pazaru, odbacio je sugestiju kolege Šefkije Spahovića da su u pitanju velike boginje.

„U roku od 15 minuta prijatelj mi je u poverenju rekao da je i njegova majka, starija žena koja je nekada davno bolovala velike boginje, takođe prepoznala simptome te zarazne bolesti kod tog mladića. Obe sugestije sam odbacio, jer sam znao da te bolesti nema više od 40 godina u Jugoslaviji, a pritom ona ne može bez kontakta da se prenese. Nikakvu vezu nisam uspostavljao sa ovim bolesnikom i njegovim bratom, jer nismo u tom trenutku ni znali od čega je on preminuo“, priča lekar.

Tako su jedino on, medicinska sestra i bolničarka, kao prvi koji su primili i pregledali tog pacijenta, narednih dana ulazili u njegovu sobu do pristizanja laboratorijske dijagnostike iz Beograda i potvrde da su ipak u pitanju velike boginje.

„Još pre zvanične potvrde, načelnik odeljenja i direktor bolnice doneli su odluku da se svi pacijenti i zdravstveni radnici na infektivnom i internom vakcinišu protiv velikih boginja. Kada je potvrđeno da su u pitanju velike boginje počela je masovna vakcinacija stanovništva, ograničeno kretanje, a opština je donela odluku da se u barakama u Novopazarskoj banji formira karantin za zaražene. Nas oko 50, medicinsko osoblje i svi pacijentima koji su se zadesili na odeljenju ostali smo tu u karantinu, da čekamo ciklus od tri nedelje bez zaraženih“, priseća se Nokić.

Osim bolničkog, bio je formiran i vanbolnički karantin za osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima.

Nokić dodaje da su se narednih dana pojavila još dva novozaražena pacijenta, za koje se kasnije ispostavilo da su krišovom išli da vide onog prvozaraženog, što je njihovo karantin dodatno produžavalo za još tri nedelje.

Ovaj poznati novopazarski internista je tada u karantinu proveo oko mesec dana, a u Novom Pazaru se narednih meseci, po njegovom sećanju, zarazilo ukupno oko 20 pacijenata, od kojih je samo jedan preminuo.

Interesantno, da je država i tada prikrivala od javnosti pravo stanje sa brojem zaraženih.

„Epidemija je trajala znatno duže nego što je zvanično obaveštavano u to vreme, jer je iz državnih interesa svakodnevno saopštavano da nema novozaraženih, međutim u Novom Pazaru ih je bilo. To su bili pojedinačni slučajevi, a čitav reon opštine Novi Pazar bio je blokiran kontrolnim punktovima, koje su obezbeđivali policija, sanitarna inspekcija i epidemiološke službe. Svi vakcinisani su imali napismeno dokaz i jedino tako je moglo da se izađe ili uđe u ovo područje“, kaže Nokić, ističući da je masovna vakcinacija svih Novopazaraca, starih, mladih i dece, završen za dve nedelje.

Upoređujući sve to što se dešavalo pre skoro 50 godina sa današnjom pandemijom koronavirusa, kaže da mu je neshvatljivo da neko ne prihvata preporuke epidemiologa i da odbija da se vakciniše.

„Tada se odgovornije reagovalo, sistem je bio drugačiji, kao i sama organizacija zdravstvenih službi. I tada je bilo veoma malo starijih ljudi koji su pružali otpor vakcinaciji, ali to je bilo neuporedivo sa ovim današnjim. Tada je vakcinacija bila prinudna, nije moglo da se odlučuje hoćeš li ili nećeš da se vakcinišeš i ljudi su bili svesni ozbiljnosti situacije. U uslovima nesreća ovog tipa, gde nemate rešenje, vi morate da prihvatite i određeni rizik, jer vakcinalna reakcija je nešto što može da se očekuje, a ovo je bolest od koje se masovno umire“, rekao je Nokić.

Ističe da ljudi vodeći računa o svom zdravlju, a to je jedino moguće vakcinacijom i pridržavanjem epidemioloških mera, štite svoje bližnje, a tako i kompletno društvo.

„Vakcina je spasila širenje mnogih bolesti, pa nas tako i danas u doba ove pošasti može vratiti normalnom životu. Nus pojave poput bola, malaksalosti i temperature su sitni problemi prema onima koje ljudi mogu imati ukoliko se zaraze koronavirusom“, ocenio je Nokić.