Varljivo leto ’19. u svetu: Koliko su naši balkanski konflikti značajni u svetskim razmerama, bolje rečeno beznačajni… – Čitajte u Nedeljniku

Srbija i njeni građani žive u permanentnoj krizi već tri decenije. Izložen industrijskoj proizvodnji tenzija, praćenih medijskom logističkom podrškom, dobar deo stanovništva je uveren da su naša sporna pitanja mnogo važnija u evropskim i svetskim razmerama nego što zaista jesu. Dovoljno bi bilo pogledati mapu geopolitički užarenih mesta ovog leta, od kojih su neka i bukvalno u plamenu (Amazonija, na primer), pa da se dobije prava dimenzija naših problema: unutrašnjih i spoljašnjih. Ako na sve to dodamo da smo sve bliži, koliko velikom toliko i opasnom, usporavanju planetarne ekonomije sa posledičnim recesijama i negativnim efektima na svetske berze, postaje jasno da je naša barica, u kojoj proizvodimo više haosa nego što možemo da podnesemo, beznačajna u svetskim razmerama.

U Moskvi se demonstriralo celog leta sa adolescentima u glavnoj ulozi koji traže više slobode i više prava. Nije ih bilo toliko na ulicama ruskih gradova od 2012. godine. U Turskoj je Erdogan morao da ponavlja lokalne izbore nezadovoljan rezultatom i gubitkom velikih gradova i sada preti da će pustiti, ponovo, reke izbeglica ako mu ne daju odrešene ruke da izvrši invaziju na severnu Siriju kako bi, navodno, rešio pitanje „terorista Kurda“. U Izraelu su sledeće nedelje na programu vanredni izbori jer premijer Benjamin Netanjahu traži većinu u Knesetu koja bi ga spasla od krivičnih procesa koji mu vise nad glavom kao Damoklov mač. Imajući u vidu beskrupuloznost Bibija ne treba isključiti nijedan scenario koji bi ga spasao zatvora.

U Persijskom zalivu već nekoliko meseci lebdi strah od vojnog sukoba između Irana i koalicije Saudijska Arabija, Izrael i SAD. Režim u Teheranu je po uvođenju američkih sankcija obnovio rad na projektima za konstruisanje atomske bombe. Nuklearno oružje već imaju i Indija i Pakistan, a odluka populističkog premijera u Nju Delhiju Modija da smanji obim autonomije Kašmiru zagrejao je do usijanja jednu od najmilitarizovanijih granica na svetu. U Avganistanu se ponovo zaoštrava situacija sa sve učestalijim terorističkim napadima, dok u Jemenu, Iran i Saudijska Arabija, nastavljaju da vode rat preko leđa stanovnika Jemena šiitske i sunitske verzije islama…

Ceo tekst čitajte u jubilarnom, 400. Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. septembra

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnica.net

Svi čitaoci na poklon dobijaju Njujork tajms na srpskom jeziku