Vašington post: Bajdenova politika prema Vučiću sve više izgleda kao neuspeh

Kada je predsednik Bajden stupio na dužnost 2021. godine, njegova administracija identifikovala je višegodišnju nestablinost na Zapadnom Balkanu kao opasnost za Evropu. Zvaničnici su uvideli da je Srbija, najveća zemlja u regionu, tvrdoglavo ostala u ruskoj orbiti. Brinuli su da bi, ukoliko bi nasilje još jednom izbilo u regionu, Rusija gotovo sigurno podržala svoju klijentelističku državu. Sve ove brige postale su akutnije nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu, piše Vašington post, a prenosi N1.

Politika Bajdena bila je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić prigrli u nastojanju da udalji svoju zemlju od Rusije. Ta politika sve više izgleda kao neuspeh, ocenjuje se u tekstu koji potpisuje uredništvo Vašington posta.

Poslednje dve nedelje, pripadnici srpske opozicije protestovali su zbog onoga što su nezavisni posmatrači ocenili kao masovne nepravilnosti na izborima održanim 17. decembra, podseća Vašington post. Na Badnje veče (po Gregorijanskom kalendaru, prim N1) policija je nasilno razbila gomilu koja je pokušala da uđe u zgradu Skupštine grada Beograda. Scene policijskog nasilja nad demonstrantima, nažalost, kako se ocenjuje, postaju uobičajene u Srbiji. Ali ovog puta su Vučić i premijerka Ana Brnabić, kako ističe američki list, tvrdili da su protesti pokušaj svrgavanja vlade – i implicitno su za to okrivili Zapad.

Obraćajući se naciji tokom nereda, Vučić je koristio konspirativnu retoriku. Rekao je da su srpske obaveštajne službe znale da opozicija planira ustanak. Neodređeno je insinuirao da su stranci, ako ne nužno saučesnici nereda, na prvu loptu odbacili njegova privatna upozorenja o mogućim neredima, i radovali se destabilizaciji Srbije. Zahvalio je „onim stranim službama“, koje ne samo da su slušale, već su i dale dodatne obaveštajne podatke, pomažući srpskim institucijama da se pripreme za najgore.

Izjave gospođe Brnabić nekoliko dana pre nereda, razjasnile su na šta je Vučić ciljao. Ona je zahvalila ruskim bezbednosnim službama za pružanje obaveštajnih podataka koji pokazuju da je opozicija „sprema se za organizaciju protesta nalik Majdanu u Beogradu kako bi smenila vlast revolucionarnim metodama.“ Dan nakon govora Vučića, ruski ambasador u Srbiji izjavio ruskoj državnoj televiziji da mu je predsednik Srbije rekao da postoje „nesporne informacije“ da je Zapad podstakao proteste.

Vučić, jedan od najveštijih političara na Balkanu, sigurno je zadovoljan sobom. Rusija je snažan talisman u srpskoj politici, a Vučić ga je godinama koristio. Mnogi Srbi osećaju bliskost sa pravoslavnim Rusima i gledaju na Moskvu kao moćnog zaštitnika, posebno jer je NATO bombardovao Beograd 1999. godine. Podgrevajući ogorčenosti prema navodno nepouzdanom Zapadu i svrstavanjem uz Moskvu, Vučić dobija poene kod nacionalističke većine dok svoje demokratske protivnike opisuju kao marionete stranih interesa.

Vučić je, međutim, privatno više puta uveravao svoje zapadne sagovornike da se bori najbolje što može da svoju neposlušnu naciju približi Evropskoj uniju kojoj pripada, i da je on njihov jedini pouzdan partner.

Bajednova administracija zasnovala je svoju pomirljivu politiku na testiranju privatnih garancija Vučića. Iako je nekoliko opasnih kriza na Kosovu u prethodnoj godini, „imalo srpske otiske prstiju na sebi“, Sjedinjene Države su izbegle da previše okrive bilo koju stranu, preferirajući pozive na mir, ukazuje Vašington post.

Nažalost, srpski autokrata vratio je uslugu tako što je nastavio svoju politiku balansiranja. Više puta je odbio da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, čak i kada je umrivao Zapad time što je omogućio da srpsko oružje ode u Ukrajinu putem posredničkih kupaca. Povremeno je vezivao Srbiju još bliže za Rusiju. U svetlu poslednjih dešavanja, izdvaja se poseta ministra unutrašnjih poslova Srbije Moskvi 2021, kada je odneo podatke o prisluškivanim ruskim opozicionarima koji su održali sastanke u Beogradu, i potpisao sporazum sa Rusijom o zajedničkoj borbi protiv „obojenih revolucija“. A 2022. godine, s ratom u Ukrajini u punom zamahu, Srbija je potpisala sporazum sa Rusijom o koordinaciji spoljne politike.

Nedavni protesti nisu predstavljali neku vrstu pretnje poput državnog udara. Opozicioni lideri su tvrdili da su provokatori iz redova fudbalskih huligana podsticali nerede, i policiji dali izgovor da nasilno reaguje. Ali čak i da ova provokacija nije izrežirana, mala grupa demonstranata nije predstavljala opasnost za preuzimanje vlasti. Što se tiče optužbi da Zapad podstiče proteste, one su takođe nerazumne. Bajdenova administracija nastavila je da bude diplomatska, jedva spominjući navode o izbornim manipulacijama.

Iza zatvorenih vrata, Vučić je verovatno uveravao zapadne lidere da je još uvek na njihovoj strani – da je sve ovo predstava. Ali s obzirom na to koliko je malo toga ova pomirljiva politika donela, Bajdenova administracija bi trbalo da se zapita da li je vreme da proba nešto novo.