Vašington se nalazi pred trojnim izborom. Budući da je većina američkih birača najzainteresovanija za granicu sa Meksikom, u Beloj kući, Stejt departmentu i Pentagonu razmišljaju da li da se povuku iz Iraka i Sirije gde su njihovi vojnici laka meta tzv. Osovine otpora, pod vođstvom Irana, ostavljajući prostor Turskoj, Rusiji i Kini da popuni nastalu prazninu. Druga opcija je da se SAD povuku, ali da preko svojih saveznika vuku karte iz pozadine što se pokazalo kao prilično riskantno u prethodnom periodu.
Treća opcija – značajan vojni povratak SAD u region – najmanje je verovatna jer bi Vašington, u tom slučaju, bio raspolućen u četiri teatra: posredni rat sa Rusijom u Ukrajini, direktan sukob sa Iranom na Bliskom istoku, hladni rat sa Kinom oko Tajvana, uvek užarena 38. paralela koja deli Korejsko poluostrvo, plus kontrola najvažnijih moreuza. Scenario koji Amerika mora da izbegne po svaku cenu jer bi je vodio u poraz ili u najboljem slučaju u velike probleme.
Donald Tramp je jedina slamka spasa za izraelskog premijera Netanjahua da ostane na vlasti i posledično se spase zatvorske ćelije. Lider Likuda ne krije da želi da pomogne svom prijatelju Trampu da se vrati u Belu kuću raspirujući sukob sa Hamasom. Poslednje što je trebalo demokratskoj administraciji Džoa Bajdena u izbornoj godini jeste rat na Bliskom istoku i da se nađe razapeta između tradicionalnog savezništva sa Izraelom i ambicija političkog neprijatelja po antonomaziji Bibija Netanjahua.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
