Iako više od 75 odsto ispitanika smatra da je zdravija ishrana važna, manje od 4 odsto njih naglašava da se u praksi hrani zdravo. Glavne barijere koje su naveli ispitanici su nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ipak podatak koji je mnoge nutricioniste naveo na razmišljanje je da svaki četvrti ispitanik preskače doručak u toku radne nedelje. Istraživanje o navikama u ishrani ljudi u Srbiji sproveo je maloprodajni lanac Delez Srbija.
Gotovo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, što je napredak u odnosu na istraživanje iz 2017. godine, kada je samo 5 odsto potrošača obraćalo pažnju na sastav proizvoda. Pored toga, više do 70 odsto ispitanika povremeno čita deklaracije kod određene vrste proizvoda ili kada traže informacije o određenom nutrijentu. Kod oko 55 odsto ispitanika deklaracija utiče na odabir proizvoda.
– Jako je važno da govorimo na ovu temu. Deklaracija je lična karta proizvoda koji se predstavlja potrošaču i zato je važno da se svi elementi koji su bitni za potrošača istaknu na pravi način. Posebno ako govorimo o alergenima jer je sve više ljudi koji su alergični na određene namirnice. U proteklih četiri-pet godina imali smo izmenu zakonske regulative po pitanju deklaracija zbog potrebe usaglašavanja sa svetskim normama. U ovom trenutku imamo pomak u tom pravcu i mislimo da će u narednom periodu biti još uspešniji – rekao je Nenad Vujović, pomoćnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Na panelu „Važno je da znamo šta jedemo“, gde su predstavljeni rezultati ovog istraživanja, učestvovali su dr Snežana Pantić Aksentijević, rukovodinac Grupe za javno zdravlje Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja Srbije, Nenad Vujović, pomoćnik ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr. sc. med Dragana Jović, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Srbije dr. Milan Jovanović Batut, Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja i Uroš Radojević, ekspert održivog razvoja kompanije Delez Srbija.
– Pravilna ishrana je vrlo značajna u toku celog života i dužnost svih nas je da dobro sarađujemo u ovoj oblasti. Važno je da svi na dobar način predstavimo zdravu ishranu, kao i da promovišemo zdrave stilove života – rekla je dr Snežana Pantić Aksentijević iz Ministarstva zdravlja, Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu.
Istraživanje pokazuje da potrošači zdravom hranom smatraju voće, povrće, hranu pripremljenu kod kuće, prepoznaju da je važan i način pripreme (pre svega dodavanje soli, šećera, masti), što nije bio slučaj u istraživanju 2017. godine. Sve važnijim se pokazao i adekvatan unos tečnosti – pomenut je više puta u toku istraživanja, za razliku od ranijih godina, kada uopšte nije zabeležen. Izbalansirana i raznovrsna ishrana, organska hrana (beza pesticida, aditiva), smanjen unos soli, šećera i masti sve su značajniji.
– U poslednjih nekoliko godina svest ljudi o značaju pravilne ishrane se promenila, mnogo više pažnje se obraća na kvalitet i poreklo namirnica koje se kupuju. Pravilna ishrana se sve više sprovodi kao trend i zbog zdravstvene statistike, s obzirom na to da je sve više hroničnih oboljenja koji su u vezi sa načinom ishrane i stilom života – dijabetes, gojaznost, hipertenzija. Prilikom kupovine i odabira namirnica ljudi se najviše oslanjaju na čitanje deklaracija kao izvora informacija. Najveće interesovanje izazivaju kalorijska vrednost namirnica, sadržaj masti i belančevina kao i dodata so. Međutim, sve više se obraća pažnja i na dodatke kao što su veštačke boje, aditivi i emulatori – obašnjava Ana Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja.
