Večeras se održava američka predizborna debata: Poslednja šansa za Trampa i Harisovu da učvrste podršku biračkog tela

Američke predizborne debate imaju ogroman značaj, a ova večerašnja, između Donalda Trampa i Kamale Haris, mogla bi da bude jedna od najbitnijih u proteklih nekoliko decenija.

Poslednji duel predsedničkih kandidata, koji se odigrao krajem juna, između Donalda Trampa i Džoa Bajdena, demokrate baš i neće pamtiti po dobrom; Tramp je u tom televizijskom okršaju „razbio“ odlazećeg predsednika, koji je još jednom, pred vaskolikim auditorijumom, ispao senilan, rasejan, nedostojan funkcije koju obavlja. Zbog toga je, nakon mnogo natezanja, na kraju i odlučio da se povuče iz predsedničke trke, ustupivši svoje mesto Kamali Haris.

Iako je Kamala Haris potpredsednica SAD-a više od tri godine, i iako je predsednička kandidatkinja već oko sedam nedelja, ona je i dalje relativno nepoznata većini Amerikanaca.  Prema istraživanju Njujork tajmsa, čak 28 odsto potencijalnih glasača reklo je da bi želeli da znaju više o Kamali Haris.

S obzirom na to da je američko biračko telo još uvek oštro podeljeno, značaj večerašnje debate biće ogroman, jer bi čak i male promene u raspoloženju biračkog tela mogle da naprave ogromnu razliku i direktno odluče pitanje pobednika, piše BBC.

TV debata Harisovoj pruža priliku koju ne sme da propusti; iako će biti pod neprestanom retoričkom paljbom Donalda Trampa, ona mora američkim glasačima sebe da predstavi u što boljem svetlu. Iako je pokušala da se predstavi kao „kandidat promene“ na ovim izborima, moderatori – a i bivši predsednik – verovatno će je pritisnuti s neugodnim pitanjima vezanim za Bajdenovu administraciju, posebno pitanjima koja se tiču bezbednosti granica i inflacije.  Ona će takođe morati da objasni zašto je odbacila neke liberalne ideje poput onih o dekriminalizacije prelaska granice i nacionalizaciji zdravstvenog osiguranja. 

Što se tiče Donalda Trampa, za njega je ova debata prilika da ponovo preuzme primat, koji je, pokazuju sve ankete, prešao u ruke demokrata onog trenutka kada je Harisova zamenila Bajdena. Očekuje se da će Tramp u Filadelfiji napasti Kamalu Haris na sličan način na koji je to učinio i tokom duela sa Bajdenom – kritikovaće politiku Bele kuće o ekonomiji i useljenicima, ali i načinu na koji Vašington upravlja ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze. Pitanje imigranata i do sada je bio glavni Trampov argument u političkoj borbi protiv demokrata, jer je Bajdenovu administraciju žestoko kritikovao zbog nesposobnosti da zauzda priliv nelegalnih useljenika preko južne američke granice.

Međutim, neće ni Trampu sve ići kao po loju, u to nema sumnje. Imao je i on grešaka tokom okršaja s Bajdenom, samo su one, zbog predsednikovog katastrofalnog izdanja, nekako prošle ispod radara. Nema dileme da će Harisova biti daleko veštiji i nezgodniji protivnik nego što je bio Bajden, i da Trampovi propusti ovoga puta neće moći da prođu tako neopaženo. Na primer, Tramp prošle nedelje, tokom ekonomskog foruma u ​​Njujorku, nije bio u mogućnosti da ponudi jasno objašnjenje za svoju politiku brige o deci. Takvo verbalno vijuganje omogućićlo bi demokratama da uzvrate udarac.

Na kraju, treba istaći da su se Tramp i Kamala na različite načine pripremali za večerašnju debatu. Potpredsednica države posetila je Pitsburg, koji se nalazi na samo nekoliko sati vožnje od Filadelfije, održavajući probne debate i uvežbavajući svoj nastup. Bio je to veoma mudar potez Harisove, jer je kampanju premestila u jednu od država za koju se tradicionalno predsednički kandidati najviše bore, i jer je bila u kontaktu s pensilvanijskim medijima.

Tramp je, s druge strane, održao nekoliko neformalnih sednica, na kojima je takođe nastojao da pretrese sva bitna pitanja o kojima će biti reči tokom debate.

Sve u svemu, večerašnja debata biće sudar dva različita stila. Iako je prvi utorak posle prvog novembarskog ponedeljka još uvek daleko, ne treba zaboraviti da bi već ovog meseca u nekim državicama trebalo da počne takozvano „glasanje unapred“. Zbog toga je ova debata verovatno poslednja šansa za Trampa i Harisovu da pokušaju da učvrste svoje biračko telo i dopru do novih glasača, naročito u državama poput Pensilvanije, gde je doslovno svaki listić bitan.