Najnoviji Deloitte-ov izveštaj o održivosti za 2023. godinu: „Ubrzavanje zelene tranzicije“ otkriva da izvršni direktori klimatske promene smatraju glavnim prioritetom za svoje organizacije usred globalne neizvesnosti. Zamoljeni da rangiraju pitanja koja su najhitnija za njihove organizacije, mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih, uključujući inovacije, talente i izazove u lancu snabdevanja. Štaviše, 75% izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20% ih je reklo da su „značajno“ povećali ulaganja.
Izveštaj takođe identifikuje ključne preporuke za organizacije koje će pomoći u zatvaranju jaza između društvenih aspiracija i učinka kako bi se ubrzao napredak ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika.
„U godini kontinuirane neizvesnosti, poremećaja i konkurentskih poslovnih izazova, lideri su klimatske promene svrstali među glavna pitanja“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. „Put ka održivijoj budućnosti će potrajati, zahtevaće poslovna ulaganja, a pokretaće ga nove i inovativne tehnologije i kreativni pristupi. Obećavajuće je videti lidere kompanija koji održivost stavljaju kao prioritet i povećavaju svoje investicije kako bi prednjačili.”
Optimizam i dalje postoji uprkos povećanoj zabrinutosti zbog klimatskih uticaja
Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njihova organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Izvršni direktori su naveli „nedostatak resursa/troškove resursa“ kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46%), dok je 45% istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“, a 43% je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37%) i mentalno (32%) zdravlje njihovih zaposlenih.
Pored uticaja na njihovo poslovanje, 82% rukovodilaca je reklo da su bili lično pogođeni klimatskim događajima u protekloj godini, pri čemu je ekstremna vrućina bila najčešći problem, a 62% je reklo da su zabrinuti zbog klimatskih promena gotovo sve vreme ili većinu vremena.
Uprkos ovim zabrinutostima, 78% lidera je „donekle” ili „ekstremno” optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84% se slaže/potpuno slaže da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.
„Naše istraživanje nam govori da izvršni direktori veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte“, navodi Gaćeša.
Ispunjavanje povećanih zahteva zainteresovanih strana
Deloitte-ova anketa otkriva da organizacije osećaju veliki pritisak da reaguju na klimatske promene od strane svih svojih grupa zainteresovanih strana (članova odbora i menadžmenta, regulatora i vlade, i potrošača i klijenata). Organizacije takođe osećaju pritisak svojih akcionara i investitora (66%), zaposlenih (64%) i civilnog društva (64%).
Aktivizam zaposlenih posebno podstiče povećanu akciju, pri čemu više od polovine izvršnih direktora kaže da je pritisak zaposlenih na klimatska pitanja doveo njihove organizacije do povećanja mera održivosti u protekloj godini; 24% je reklo da je aktivizam zaposlenih doveo do „značajnog“ povećanja. Regulativa je takođe uticajna: 65% izvršnih direktora je reklo da je promena regulatornog okruženja navela njihove organizacije da povećaju klimatske performanse u prošloj godini.
Mere za postizanje klimatskog efekta se nastavljaju, ali i izazovi
Organizacije preduzimaju akcije: 59% koristi više održivih materijala, 59% povećava energetsku efikasnost, 50% obučava zaposlene o klimatskim promenama, a 49% razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu. Oni takođe pojačavaju napore da se prilagode klimatskim promenama: 43% pravi promene ili premešta objekte kako bi bili otporniji na klimatske promene; 40% kupuje osiguranje od ekstremnih klimatskih rizika; a 36% nudi finansijsku pomoć zaposlenima koji su bili pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima.
Međutim, kao što smo videli prošle godine, manje je verovatno da će kompanije preduzeti radnje koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u svoje kulture i da imaju podršku i uticaj višeg rukovodstva da izvrše značajnu transformaciju. Na primer, 21% izvršnih direktora je navelo da njihove organizacije ne planiraju da povežu kompenzaciju rukovodiocima sa učinkom održivosti životne sredine, a 30% je reklo da ne planira da lobira kod vlade za klimatske inicijative.
Štaviše, kada su upitani koliko su određene grupe ozbiljne u pogledu rešavanja klimatskih promena, samo 29% izvršnih direktora je reklo da veruje da je privatni sektor „veoma” ozbiljan. Skoro četvrtina izvršnih direktora navela je da je teškoća u merenju uticaja njihovih organizacija na životnu sredinu glavna prepreka povećanju aktivnosti, a skoro jedna petina je kao prepreke navela troškove i fokus na kratkoročna pitanja.
Preporuke za ubrzanje zelene tranzicije
Deloitte-ovo istraživanje pokazuje da izvršni direktori zaista veruju da i njihove organizacije i globalna ekonomija mogu da nastave da rastu uz ispunjavanje klimatskih ciljeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte. Dakle, kako oni mogu pomoći da se zatvori jaz između želje i učinka, probije barijera za veće akcije i počnnu da balansiraju kratkoročne troškove klimatskih inicijativa sa dugoročnim koristima?
Izveštaj nudi nekoliko preporuka koje će pomoći izvršnim direktorima da počnu, uključujući ugrađivanje klimatskih ciljeva u opštu strategiju i svrhu njihovog poslovanja, izgradnju poverenja preduzimanjem kredibilnih klimatskih akcija, osnaživanje odbora, podsticanje akcije zainteresovanih strana, ulaganje u današnje (i buduće) tehnologije i saradnju u cilju pokretanja promena na nivou sistema.
