Njegovu priču su svi oduvek želeli da čuju. Toplu ljudsku tragediju i nezgrapnu storiju sreće. Da je prepričaju u nehajno nasađenim rimskim kafićama i ušorenim kućama iza visokih limenih kapija, što kriju panonske tajne. Da je odsanjaju ćutke u stanovima sa visokim plafonima i pod blatnjavim, mračnim tavanicama ćerpičara u koje su uvek dolazili najlepši snovi. Da im priča o njemu bude inspiracija i opravdanje. Kazna i nada.
Kada je Kurcio Malaparte sa krova jedne kuće pod mesečinom posmatrao ratom razorenu i od saveznika oslobođenu Italiju, razmišljao je – ili je dobro slagao pišući o tome – da su preživeli uvek poraženi.
Kada je Siniša Mihajlović, onaj čiju su priču oduvek svi želeli da čuju, stigao u Italiju početkom devedesetih, još su bile žive rane u njemu, rane njegove zemlje i rane zemlje koja će ga prigrliti. Nije mogao da pretpostavi da će jedna zaceliti drugu, da će jedna drugoj biti melem, dok je ponavljao sebi u bradu da će svima pokazati.
Malaparte je bio u pravu, preživeli su uvek poraženi – Siniša Mihajlović je preminuo u rimskoj bolnici 17. decembra 2022. godine. Siniša Mihajlović je bio u pravu – svima je pokazao.
Ovo je priča o pogledu na čoveka jasnom kao kada se razjape rašlje gola dok lopta u efeu obilazi živi zid. O svemu što je bio i jeste naš Italijan i njihov ludi Srbin. O osveti. O autoritetu. O mudrosti. O životu i smrti. O tome da, ipak, samo bogovi mogu obećati. O Siniši.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA NA POKLON NOVI PRIMERAK MAGAZINA „ISTORIJA“
Tagovi
