Na današnji dan rođena je prva dama Jugoslavije Jovanka Broz, rođena Budisavljević. Danas bi, noseći kao ordenje sve svoje godine i ličnu i istoriju jedne zemlje, poreklo i stil, napunila 99.
Istorijske i porodične veze
Jovanka Budisavljević rođena je u uglednoj porodici, ali siromašnoj. Ime je, najverovatnije, dobila po svojoj babi – Jovanki Svilar. Njen otac Milan, zvani „Zalić“ želeo je da sva njegova deca dobiju najbolje obrazovanje, iako u to vreme nije bilo uobičajeno da se ženska deca školuju.
Jovanka je krštena u crkvi u selu Debelo Brdo, a pop koji je obavio obred krštenja bio je Radivoje Korać. Njegov direktan predak bio je profesor Veljko Kovač sa Filozovskog fakulteta u Beogradu, a njegov bratanac bio je legendarni košarkaš Radivoje Korać.
Podatak koji se nesvesno uvakao u kolektivnu svest našeg društva jeste da je Jovanka Budisavljević bila neka dalja rođaka Nikole Tesle. Ona je takođe bila bliska i sa doktorom Julijem Budisavljevićem, čija žena Dijana Obekser je tokom Drugog svetskog rata spasila na hiljade srpske dece iz ustaških logora.
Kako su se upoznali Tito i Jovanka?
Kapetanka Jovanka Budisavljević se 1942, sa samo 17 godina, pridružila ženskoj četi u Lici. U borbi je dva puta ranjena. Srećom bez težih posledica. Pred kraj 1945, po nalogu Ozne, bila je zadužena za upravljanje kabinetom maršala Jugoslavije.
Prema jednoj priči, koju je Josip Kopinič ispričao Vladimiru Dedijeru, Aleksandar Ranković je bukvalno Jovanku „podmetnuo“ Titu. Prema drugoj, Tita je s Jovankom upoznao saradnik NKVD-a Ivan Krajačić Stevo, koji je poslao Jovanku u Moskvu, gde je devet meseci pohađala obaveštajnu akademiju.
Jovanka je 1945. godine postala Titova sekretarica. Broz joj je u zimu 1947, dok se lečila na Golniku kod Kranja, svakog dana slao ljubavna pisma i bukete crvenih ruža. U aprilu 1952. godine tajno su se venčali.
Venčanje nije bilo ni po čemu posebno. Jovanka je nosila venčanicu koju je lično izabrala Pepca Kardelj. Svečani ručak dogodio se u starom dvorcu Dunavka kod Iloka, usred vinograda i lovišta s pogledom na Frušku goru. Svatovi su bili većinom komunistički rukovodioci, a zabava se pretvorila u pravu pijanku.
Prvi put se u ulozi prve dame pojavila godinu dana kasnije, tokom posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.
“Belgrade Celebrity”
Ovako glasi odrednica o Jovanki Broz u “Leksikonu YU mitologije”. Jovanka Broz bila je prvi jugoslovenski “selebriti”, o čemu svedoči i isečak iz “Njujork tajmsa” od 9. septembra 1961. godine.Tada je Pol Hofman, na marginama prve konferencije Pokreta nesvrstanih, zabeležio priču o “Novom Beogradu”, gradu koji se budi i koji počinje da liči na Zapad.
Takst nije ilustrovan fotografijom panorame Beograda, već fotografijom nasmejane “Mme. Jovanke Broz-Tito”, uz potpis “Belgrade Celebrity”. Novinar beleži i da je supruga predsednika prošetala svoj novi šešir.
Tako će Jovanka Broz, pre nego što će pop kultura, ljubav i moda sa Zapada pojuriti u susret jugoslovenskim domaćicama, drugaricama, tinejdžerkama… biti neprikosnoveni modni uzor. Danas je sasvim izvesno da će izgled partizanke iz Šeste ličke biti neizostavni deo svih budućih domaćih modnih enciklopedija.
Branko Rosić je u Nedeljniku pisao da je “svoj put” i “ni na Istok ni na Zapad” oličeno upravo Jovankom koja jugoslovenski raskid sa sovjetskim modelom simbolizuje i time što se prvi put pojavljuje u svetlu drugačijem od tadašnjih supruga socijalističkih predsednika.
Nosila je upadljivo duboke dekoltee, na šta joj je Pepca Kardelj jednom i ukazala.
„Imam šta i da pokažem“, odbrusila je Jovanka i počela još upadljivije da se oblači i da nosi nakit koji, prema mnogima, nije bio prikladan za jednu ženu komunističkog vladara, posebno kad je s Brozom išla u posete zemljama Trećeg sveta.
TITO, JOVANKA I POVRATAK „OTPISANE“ PESME
Zabrana pesme „Pluća su mi bolna“, bila je samo privremena. Zahvljajući tadašnjoj prvoj dami Jugoslavije, Jovanki Broz, Jugosloveni širom zemlje ponovo su imali priliku da je čuju.
Prema priči koja se i danas prepričava, tokom jedne od proslava drugarica Jovanka naručila pesmu „Pluća su mi bolna“ da joj se otpeva na uvo. Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.
Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.
Na zahtev prve dame pesmu je tad otpevala Nada Mamula.
Kako su se rastali Tito i Jovanka?
Od marta 1975. Tito i Jovanka živeli su praktično razdvojeni. Kada su 13. avgusta 1976. godine došli u Kolombo, u tamošnji hotel Interkontinental, žestoko su se posvađali tako da joj je, kad je okršaj dosegao vrhunac, opalio vruć šamar. Svedok tog događaja bio je jedan od Titovih ličnih lekara Aleksandar Matunović.
U avgustu 1977. Jovanka nije otišla na poslednje Titovo veliko putovanje. Nakon povratka s tog puta, Jovanka je nestala iz javnog života, a Tito je tada Lazaru Koliševskom rekao kako „pravi revolucionar nikad ne treba da se ženi“. Tito je trpeo i pritiske da se zvanično razvede, ali on to nije hteo. Kako je to zabeležio Dobrica Ćosić, Tito je rekao:
„S Jovankom živim više od trideset godina. Mnogo sam je voleo, a i sada mnogo osećam prema njoj. Živećemo svako za sebe, ali se zvanično nećemo razvesti.“
Vest je odjeknula kao grom iz vedra neba, pa su za Novu 1978. supružnici dobijali zajedničke čestitke.
Život posle Tita
Poslednji put za dugo vremena u javnosti je viđena na Titovoj sahrani. Plakala je, iskreno i dugo. Posle toga, prekrio ju je crni zastor poniženja, usamljenosti i zaborava, koji će se tek ponekad micati, kao kad je srpska javnost saznala u kakvim uslovima živi, te da nema ni ličnu kartu ni zdravstvenu knjižicu.
“Meni najviše u Srbiji zameraju to što sam bila Titova žena. U Hrvatskoj sam Srpkinja i ruska špijunka. Niti sam ruska, niti sam zapadna. Niti sam bila, niti sam sada, niti ću biti”, ispričala je Jovanka, a onda šeretski dodala:
“Slušajte me, molim vas – kol’ko ja znam, Rusi su uvek vodili računa o svojim špijunima. Da sam ja ruska špijunka, oni mene sigurno ne bi pustili da živim ovako kako živim. Oni bi mi pomogli. Ozbiljno vam govorim. Oni nikad nisu napuštali svoje ljude koje su angažovali…”
Tagovi
