Veze Poljske i Turske su duboke i traju vekovima. Sada je poljski premijer obećao da će pokušati da ubedi turskog predsednika da dopusti proširenje NATO na Finsku i Švedsku.
Finska i Švedska mesecima čekaju na ulazak u NATO. U maju prošle godine su pod utiskom ukrajinskog rata ove zemlje podnele zahtev za članstvo. Za njihov prijem se izjasnilo 28 od 30 članica NATO. Samo dve zemlje to blokiraju: Mađarska i Turska.
Ali, dok je mađarski premijer Viktor Orban obećao da više neće stajati na putu širenja saveza na sever, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan postavlja uslove da bi dao svoju saglasnost.
On zahteva da Švedska zauzme oštriji stav prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i Gulenovom pokretu te da Turskoj izruči aktiviste obeju organizacija koji su u Švedskoj dobili azil.
Sada poljski premijer Mateuš Moravjecki želi da pomogne u prevladavanju blokade. Tokom posete Stokholmu ove sedmice, Moravjecki se osvrnuo na odlične odnose svoje zemlje s Turskom i obećao da će ih iskoristiti da bi uticao na turskog predsednika.
Uprkos geografskoj i kulturnoj udaljenosti, dve zemlje imaju dug prijateljski odnos koji se temelji na vekovnim međusobnim simpatijama i interesima.
Priznanje Turske kao nadregionalne geopolitičke sile
„U odnosima Poljske i Turske važnu ulogu igra sentimentalnost koja je nastala tokom decenija“, kaže za DW Bruno Surdel, stručnjak za Tursku u Poljskom centru za međunarodne odnose. „Tu dolazi i realpolitika na poljskoj strani: priznanje Turske kao nadregionalne geopolitičke sile“, kaže Surdel.
Predsednik Andžej Duda poslednjih se godina često sastaje s Erdoganom. Duda je poslednji put bio u Ankari prošle godine. „Zbog dugih bilateralnih kontakata, odnos dvojice predsednika karakteriše međusobno poštovanje“, kaže Aleksandra Spancerska, stručnjakinja Poljskog instituta za međunarodne poslove PISM.
Pri tome su se Poljaci i Turci često u prošlosti borili na život i smrt. U 17. veku dve države – Poljsko-litvansko Vojvodstvo i Osmansko Carstvo – delile granicu na reci Dnjestar (danas u Ukrajini) i vodile krvave ratove.
Poljski kralj Jan III Sobjeski je dao odlučujući doprinos porazu velikog vezira Kara Mustafe pred Bečom, čime je zaustavljen turski juriš na Evropu.
Ipak, stari sukobi davno su zaboravljeni. Poljska i Turska slovile su kao saveznici 300 godina. „Rusija, zajednički neprijatelj, spojila je dve nacije i učvrstila prijateljstvo“, objašnjava poljski stručnjak za Tursku Surdel.
Kombinacija diplomacije i tehnologije
Poljska je 1923. bila prva evropska država koja je diplomatski priznala Tursku Republiku Mustafe Kemal Paše Ataturka. Tokom Drugog svetskog rata, kada su Poljsku okupirali Nemci i Sovjeti, poljska ambasada u Ankari nastavila je svoj rad.
Više od stotinu poljskih inženjera koji su našli utočište u glavnom gradu Turske imalo je presudan uticaj na razvoj turskog vazduhoplovstva.
Nakon prekida u posleratnom razdoblju, kada su komunistička Poljska i Turska bile deo dva neprijateljska bloka, kontakti su oživeli devedesetih godina. Pristupanje Poljske NATO zacementiralo je bliske odnose: Varšava je zagovarala prijem Turske u EU i suzdržala se od kritikovanja Ankare zbog progona opozicije nakon pokušaja puča 2016. godine.
Turska kao posrednik u ratu Rusije protiv Ukrajine
Ruski agresorski rat protiv Ukrajine ojačao je međunarodnu važnost Ankare. Turska se ponudila kao posrednik kada jedva da je bilo zemalja s kojima su i Kijev i Moskva hteli da razgovaraju. Ugovor o izvozu žitarica između Ukrajine i Rusije potpisan je zahvaljujući turskom posredovanju.
„Poljska priznaje geopolitičku važnost Turske, njenu funkciju mosta između Bliskog istoka i Evrope, između Rusije i Evrope i njenu vojnu snagu“, objašnjava poljski stručnjak Surdel.
„Ni jedna druga važna zemlja izvan Evrope nema tako jake odnose s Poljskom. Varšava to koristi kako bi diverzifikovala svoje međunarodne kontakte“, kaže on.
Turski dronovi kao izvozni hit
Rat se odvija u vreme kada ratovanje prolazi kroz „radikalnu transformaciju i dalekosežnu promenu“, kaže stručnjak za istočnu Evropu Zaur Gasimov sa Univerziteta u Bonu Turska, kaže on, ima koristi od ove činjenice.
„Nove tehnologije pokazale su se odlučujućim u nedavnim ratovima. A na ovom polju uloga Turske je jedinstvena: ona je sila kada je reči o bespilotnim letelicama s vojnom industrijom koja se širi“, kaže Gasimov.
Bespilotna letelica Barjaktar TB-2, koju od 2022. koristi i poljska vojska, postala je turski izvozni hit. „Poljska je danas važno prodajno tržište za tursko visokotehnološko naoružanje i, uz Ukrajinu, jedan od najvažnijih kupaca turskih dronova“, kaže Gasimov.
Turska se takođe ekonomski i kulturno širi u Poljskoj. „Turski odnosi sa srednjom i istočnom Evropom cvetaju već decenijama“, objašnjava stručnjak za istočnu Evropu, ukazujući na povećanje turskog izvoza u region – posebno kada je reč o tekstilnim i prehrambenim proizvodima.
Osim toga, brojni poljski turisti već decenijama provode odmor u Turskoj, a turski studenti završavaju semestre u inostranstvu na poljskim univerzitetima.
Razorni potres u tursko-sirijskom pograničnom području također je probudio veliku spremnost za pomoć u Poljskoj. Istoga dana iz Varšave je u krizno područje doletelo 76 spasilaca s osam pasa tragača. Usledio je dolazak grupe bolničara.
