Meseca jula, Australija i Novi Zeland učestvovali su na samitu NATO pakta u Vašingtonu. Velington čak razmišlja o zaključivanju novog saradništva. To bi podrazumevalo obuzdavanje Kine koja, sa svoje strane, održava odnose sa Solomonovim Ostrvima i Kiribatijem. U ovim okolnostima (i u klimatskoj krizi), teritorije Okeanije našle su se zarobljene i pozvane da izaberu stranu.
Postojalo je vreme kada su naši lideri slabo obraćali pažnju na drugu, „okeansku“ stranu Zemlje. Pojava novih ekonomskih i bezbednosnih pitanja naglo je promenila okolnosti. Već dvadesetak godina, u svetlu okretanja međunarodnih odnosa ka pomorskoj strani planisfere, nametnuo se (odnosno, ponovo pojavio sa drugačijim značenjem) koncept Indo-Pacifika. Japanski premijer spomenuo je Indo-Pacifik tokom govora u indijskom parlamentu 2007. godine. Australija, Indonezija i Sjedinjene Države su ga uvrstile u svoj plan odbrane između 2013 i 2017. godine. Francuska se 2019. godine opremila strategijom odbrane na Indo-Pacifiku, smeštajući sedam od svojih dvanaest prekomorskih zajednica između Indijskog okeana i Južnog Pacifika.
Od tada, važnost Indo-Pacifika nastavila je da raste toliko da je on postao neizbežna osa spoljne politike onih koji su uključeni u rat za uticaj, koji besni u regionu. Pored umnožavanja zvaničnih poseta, Vašington je samo tokom 2023. godine najavio održavanje tripartitnog dijaloga sa Tokijom i Seulom, kao i projekat za jačanje vojnog prisustva na Filipinima, potpisivanje bezbednosnog pakta sa Papuom Novom Gvinejom (što je bio odjek zaključenja sporazuma godinu dana ranije između Kine i Solomonskih Ostrva), otvaranje ambasade u Kraljevini Tongi, ponovno otvaranje ambasade na Solomonskim Ostrvima i mogućnost novih diplomatskih predstavništava na Kiribatiju i Vanuatuu. Predsednik Emanuel Makron takođe je, 2023. godine, posetio Novu Kaledoniju, Vanuatu, Papuu Novu Gvineju, kao i Šri Lanku, Bangladeš, Indiju, Japan i Kinu. Meseca decembra, kada je tadašnja ministarka spoljnih poslova, Katrin Kolona, posetila Australiju, trebalo je da se obnovi saradnja sa Kanberom (nakon što je Australija 2021. godine raskinula ugovor o kupovini podmornica, potpisan 2016. sa francuskom industrijskom grupom Naval Group), dok je ministarstvo spoljnih poslova najavilo otvaranje ambasade na Samoi.
Iako je ovo nadmetanje počelo nedavno, prošlo je dosta vremena otkako su predstavnici ostrva Okeanije (upravo u srcu tako postavljene strateške ose) zatražili da se njihov glas čuje u međunarondnim telima, kako bi bili viđeni, oni, na koje se najviše sručio teret posledica klimatske krize. Tražili su da ne budu isključivo pijuni zemalja koje su teritorijalni plen velikih sila, već da budu pravedno prepoznati kao ostrvske nacije izložene opasnosti bez presedana. Zapravo, uticaji klimatskih promena – bilo da se odnose na pomeranje ribljeg fonda, zakiseljavanje okeana, pojave suše, kao i sve veću učestalost ekstremnih meteoroloških pojava i porasta nivoa vode – predstavljaju glavnu pretnju bezbednosti regiona, pretnju egzistencijalne prirode.
Ovo je posebno slučaj sa državama na koralnim ostrvima, čija se teritorija u potpunosti sastoji od jedva izniklih koralnih formacija, uskih pojaseva zemlje na kojima nema uzvišenja za utočište. Sa izuzetkom Maldiva u Indijskom okeanu, sve ove teritorije nalaze se u Okeaniji. To su: Kiribati, Maršalska Ostrva, Tuvalu – kao i Tokelau, autonomni arhipelag Novog Zelanda. Kopnena baza ovih država će verovatno postati nenastanjiva pre nego što bude potopljena. Teritorije mnogih drugih država u regionu mogle bi takođe da pretrpe značajne promene, ali bez direktne opasnosti od iščezavanja.
U Okeaniji, ne uživaju sve dotične populacije isti stepen sigurnosti u pogledu potencijalne evakuacije koja im se nudi. U zavisnosti od teritorija čiji su državljani, stanovnici ostrva na Pacifiku, bilo da je to njihov izbor, bilo da su primorani, mogu ili ne moraju da se izmeste u sigurnije zemlje, da tamo žive i rade (što, (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
