Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. u 15.05 časova. Zvanično je okončana „drama u Kliničkom centru u Ljubljani – 122 dana straha i nade“, kako je o toku Titove bolesti pisala tadašnja jugoslovenska štampa.
Suočena sa smrću ateističkog boga, Jugoslavija je bila u stanju kontuzije. Pred 50.000 gledalaca na novom stadionu Poljud u Splitu igrao se 43. minut fudbalske utakmice Hajduk – Crvena zvezda. Sudija Nusref Muharemagić, pri rezultatu 1 : 1 prekida meč. Prvo muk, a onda spontano ceo stadion je zapevao: „Druže Tito, mi ti se kunemo…“ Posmatrano sa ove distance, gotovo nadrealna scena: buduća „torcida“ i „delije“ zajedno pevaju „zakletvu“, a golgeteri Vladimir Petrović Pižon i Zlatko Vujović, zbijeni sa sudijom Muharemagićem, ridaju suze. Na istom tom Poljudu ni deset godina kasnije zapaljena je jugoslovenska trobojka, a što se zakletve Maršalu i tvrde vere navijačke tiče, bilo je po starom balkanskom običaju „obećanje ludom radovanje“. Simbolično splitsko paljenje zastave predstavljalo je uvertiru za nacionalističke piromane na čijim lomačama je izgorela SFRJ i s njom opsesivna Titova tema, utopija „bratstva i jedinstva“.
Običnom narodu Titova diktatura deluje kao „Periklovo doba“ u odnosu na današnju „demokratiju“, i to je velika Titova osveta, cinično je bio primetio istaknuti srpski režiser, pisac i slikar Živojin Pavlović…
***
*Iz knjige Zorana Panovića “Josip Broz Tito: Bilo jednom u Jugoslaviji” koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 21. maja.
Reč je o prvoj knjizi iz poklon edicije “Velike biografije – Političari i revolucionari: Najvažnije ličnosti naše istorije”.
Nedeljnik će u narednih pet sedmica čitaocima pokloniti ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” očekuju vas priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću i Dragoljubu Draži Mihailoviću.
Tagovi
