Osam država koje dele amazonsku prašumu nisu se dogovorile da obustave krčenje šume i smanje vađenje nafte ili gasa. Samit je najavljen velikim rečima, ali se mlako privodi kraju, praćen protestima, kako prenosi Deutsche Welle.
„Ovim samitom budi se novi amazonski san regiona i sveta“ – tim velikim rečima je otvoren sastanak država Amazonije. Izgovorio ih je domaćin, brazilski predsednik Lula da Silva.
Okupljanje u amazonskom gradu Belemu zbilja je od velikog značaja, jer države koje dele veliku prašumu nisu se okupljale u proteklih četrnaest godina.
Ovog utorka i srede razgovara se na najvišem nivou. Osim predsednika Brazila, tu su šefovi država ili vlada Kolumbije, Venecuele, Perua, Bolivije, Ekvadora, Surinama i Gvajane.
Mlak završni dokument
Vremena ponestaje, upozorio je Da Silva, govoreći o klimatskoj krizi. Nada je bila da će sve amazonske zemlje izaći s jedinstvenom agendom.
Pa ipak, završni dokument samita ne donosi mnogo. Tu su obećanja o boljoj saradnji i zaštiti starosedelačkih naroda u Amazoniji, ali nije došlo do zajedničkog obavezivanja da se prekine krčenje prašume, čemu se Brazil nadao.
Lula da Silva – koji je obećao da će seča amazonskog drveća u Brazilu potpuno prestati do 2030. godine – izvestio je tek da je krčenje smanjeno za 40 odsto i izrazio nadu da će i komšijske zemlje potpuno prestati sa sečom.
Na kraju se nije odmaklo dalje od reči. Isto je kad je u pitanju smanjenje vađenja uglja, nafte i gasa iz Amazonije, na kojem je insistirao kolumbijski predsednik Gustavo Petro. Druge države se tu ne slažu, jer u velikoj meri zavise od deviza od prodaje energenata.
Protest indigenog stanovništva
„Posebno za progresivne vlade ovo je teška etička dilema“, požalio se Petro. „Zato svedočimo jednoj vrsti poricanja (da problem postoji), odluke se samo odlažu.“
To je bila strelica upravo ka Da Silvi. Jer u njegovoj vladajućoj koaliciji u Brazilu lome se koplja oko ofšor-bušotina za naftu nadomak ušća Amazona.
Na samitu je postalo očigledno koliko se kose interesi osam država Amazonije. Od toga strada priroda, poručuju kritičari. Oko 25.000 demonstranata, mahom predstavnika indigenih naroda, protestovalo je od vikenda u Belemu.
„Ta slika sve govori“, rekla je poznata indigena liderka Alesandra Munduruku. „Donose se tako važne odluke koje pogađaju naš život i teritorije, a mi ne sedimo za stolom s predsednikom“, rekla je ona pred hangarom u kojem su zasedali državnici.
Zašto je važna Amazonija?
Divovska prašuma je, piše nemački Špigel, dobila nadimak „pluća planete“. Doduše, Amazonija nije tako bitna u proizvodnji kiseonika, ali jeste neizmerno važna u vezivanju ugljen-dioksida. Time je ona neka vrsta hladnjaka za svetsku klimu.
Kako se računa, oko 45 milijardi tona ugljen-dioksida vezano je u lišću i stablima Amazonije, a još više od toga u tlu. No, funkcija Amazonije kao kočničara klimatskih promena odavno je ugrožena.
Više studija pokazuje da je krčenjem šume Amazonija poslednjih godina postala zapravo veliki izvor ugljen-dioksida. Kad stabla padaju, taj štetni gas se emituje.
To se vidi i u samoj prašumi. Istraživači kažu da je tamo temperatura već dostigla 1 do 1,5 stepeni Celzijusa više nego pre industrijalizacije. Sušni period produžio se sa četiri na pet meseci godišnje.
„Trenutno svake godine nestaje 0,2 do 0,5 odsto Amazonije. Velikom brzinom se bližimo kritičnoj tački, umesto da držimo bezbedno odstojanje“, rekao je Riko Fišer, stručnjak za ekološku analizu.
Bez velikih pomaka
Kad se podvuče crta, na samitu u Belemu nije došlo do velikog zaokreta koji je predsednik Lula Da Silva najavljivao. Ipak, mnogi posmatrači su saglasni da je uspeh što je samit uopšte organizovan.
Protesti su pak pokazali da se sa civilnim društvom mora sve više računati i u Južnoj Americi.
Tagovi
