„Neće nama kaputlije govoriti o politici.“
U poslednjim decenijama 19. veka, pet šestina Srba živelo je u selima, gde su bili vlasnici svoje zemlje i živeli od poljoprivrede. Ti su Srbi, zahvaljujući agrarnoj reformi kneza Miloša Obrenovića, bili „svoji na svome“, pa su tako tumačili i politiku – kao posao koji bi njima kao nezavisnim članovima društva, mogao da donese mir i blagostanje.
Grupa studenata iz Ciriha, učenjaka različitih velikih fakulteta u tom švajcarskom gradu, sa mestima rođenja širom Srbije, ponudila im je upravo takvo, njima blisko, narodno poimanje politike, nasuprot dotadašnjem ekskluzivnom, salonskom pristupu. Na tim je temeljima 1881. godine formirana Narodna radikalna stranka. Ovo je priča o najvažnijem političkom pokretu u istoriji srpske države, o njegovim istaknutim članovima duge brade i njihovim dobrim i lošim odlukama dugih istorijskih repova. O partiji koja i punih 140 godina od svog osnivanja inspiriše političare u Srbiji, koji, kako se ispostavlja, baš i ne razumeju odgovore na pitanja koja su stari radikali postavili. Utoliko je važnije ta pitanja iznova postavljati.
CEO TEKST U MAGAZINU ISTORIJA KOJI SE NA POKLON DOBIJA UZ NOVI NEDELJNIK KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
