Veliki kašalj i antivakseri: Koliko je opasna bolest koju smo zaboravili?

Osvanulo je jutro u kome je glavna vest da su od velikog kašlja preminula četiri deteta, a jedno se do ovog trenutka bori za dah na respiratoru. Druge vesti? Sve drugo je manje važno, od pitanja – zašto se ovo dogodilo?

Živimo u „moderno“ doba, moderno po svačemu, osim po mnogim stavovima. Najbolje je odmah reći – ovo je bolest koja gađa najmlađe, a pred zaraženom odojčadi najveći je rizik od smrtnosti. Ovo je i bolest za koju, iako ne idealna, postoji vakcina i da – obavezna je. Samo, neki od neutemeljenih stavova održanih u moderno doba rekli su „ne“ vakcini.

Među podacima na godišnjem nivou, u ciklusima epidemija, više desetina miliona dece mlađe od pet godina bude inficirano izazivačem velikog kašlja. Od toga, kod nekoliko stotina hiljada dece bolest se završava smrtnim ishodom, piše na Velikim pričama Ana Banko.

Veliki kašalj je bakterijska bolest, a bakterija je stalno prisutna zato što vakcina nije idealna, objašnjava za Nedeljnik profesor dr Zoran Radovanovic, epidemiolog.

„Zaštita traje od četiri do šest godina i vemenom opada. Od četiri do 12 godina je delimična zaštita. Prve četiri nije apsolutna, ali je na viskom nivou, pa od pete do 12. zaštitni efekat slabi. Ono što je važno je da se zaštiti odojče, zbog toga vakcinacija počinje od osme nedelje života, sa navršena dva meseca. To je jedna od 11 obaveznih vakcina. Problem je što je obuhvat sve manji“, priča dr Zoran Radovanović.

Dok je obuhvat sve manji i tako sada u jeku epidemije i (zasad) četri života manje, u vazduhu lebdi pitanje – „ju, pa kako?!“. Svi se iščuđavaju, a kad dođemo do vakcinacije…

„Anivakcinaši su nažalost relativno uspešni i daju roditeljima formulare kako da odbiju vakcinaciju. Inače, pedijatar je obavezan da ako dete nije vakcinisano slučaj prijavi sudiji za prekršaje. Ali, onda i te sudije nekada oproste. To je kazna koja ide od 30 do 150 hiljada dinara. Ako vas kazni sudija, a vi i posle toga ne vakcinišete dete, sledi ponovna tužba i još veća kazna. Tako bi trebalo da bude, ali u praksi neko prođe bez kazne, neko sa jednom pa računa – platio sam, ne moram da vakcinišem dete. Nažalost, obuhvat vakcinacijom nije kao što je bio ranije, pre 20 i više godina, kada se nije postavljalo pitanje. Roditelj je čak insistirao, jedva čekao da dete bude vakcinisano, da bi bilo zaštićeno. Najčešće nema stradalih, nekad bude jedno, izuzetno 2020. je dva deteta preminulo i sada, odjednom, ovo jeste iznenađenje“, kaže profesor Radovanović.

On objašnjava da se veliki kašalj javlja u epidemijskim talasima i da zapravo svaka bolest ima svoju dinamiku. Tako su kod malih boginja pre vakcinacije talasi bili na dve godine, kod meningitisa na na deset do 12 godina, a kod velikog kašlja otprilike na četiri do pet godina. Naravno, talasi su veći ukoliko je vakcinacija manje obuhvatna.

„Obuhvat bi trebalo da bude skoro apsolutan, ne baš 100 posto jer uvek postoje deca kod kojih postoje neke kontraindikacije za vakcinaciju, ali što više svi ostali da budu vakcinisani – kao jedan bedem štite i onaj mali broj koji iz medicinskih razloga nisu mogli da dobiju vakcinu. Međutim, ako je obuhvat 90 posto, a u mnogim regionima Srbije je znatno manji, deset posto je ostalo nevakcinisano. Ako se rodi oko 60 hiljada beba, deset posto je šest hiljada. Naredne godine se rodi isto toliko, opet dodate šest hiljada. Šest po šest – posle pet godina to je 30 hiljada nevakcinisane i osetljive dece. Taj broj nevakcinisanih se akumulira i sve veći je rizik da će doći do epidemije koja će uglavnom da pogodi njih“, eksplicira dr Radovanović.

Iako neophodna, vakcina nije idealna, pa bakterija kruži i tu je veliki kašalj. Kako objašnjava naš sagovornik, kod odraslih ovo prolazi često i nedijagnostifikovano, tako da je broj registrovanih slučajeva velikog kašlja relativno mali.

„Pre desetak godina kada je Vojvodina uvela aktivni nadzor (aktivno traže obolele) imali su 300 a cela centralna Srbija koja je dvaput veća, imala je 51 obolelog. Što više tražite, više ćete naći. Kod odraslih je to realativno blaga bolest. To je uporan kašalj, čudite se kako infekcija nikako ne prolazi, kašljete nedeljama i ostane na tome. Ili ne idete lekaru ili lekar nešto propiše i na tome ostane. Tek ako posumnja i sprovede laboratorijska ispitivanja, pokaže se da je pertusis (veliki kašalj). Najčešće se dijagnoza ne postavi“, priča dr Radovanović.

Veliki kašalj opasan je naročito za odojčad i malu decu. Od polaska u školu vakcina se već i ne daje, a rizik opada. Zato je važno zaštiti decu najranijeg uzrasta. U nekim državama savetuje se i vakcinacija trudnica u poslednjem trimestru trudnoće i ukućana koji će brinuti o detetu, jer odojče najčešće zaraze odrasli. Ova praksa može se detektovati npr. u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj, u kojima se savetuje vakcinacija deda, baba, onih koji će biti u kući i koji će dolaziti u kontakt sa detetom. U Srbiji? Još uvek smo na nivou razgovora.

Odojčad treba da budu vakcinisana u osmoj nedelji u tri doze, nakon čega u drugoj godini života sledi revakcina. Nakon toga, u kasnijem periodu života, nema potrebe za ponavljanjem vakcine.

Slika i prilika velikog kašlja je kašalj, eventualno gušobolja i curenje nosa. To može da traje dve nedelje, a onda, kako objašnjava dr Radovanović, nastupa izraženija klinička faza.

„Kod dece se to ispoljava zacenjivanjem, to je ono što karakteriše veliki kašalj – kašlje i ne može da se povrati, ne može da udahne vazuh. To je napad kašlja koji traje jako dugo. On poplavi u licu zato što nema kiseonika, ne može da udahne. Epidemiološki gledano, čovek je najzarazniji na početku bolesti. Kako klinička slika postaje sve dramatičnija, on je sve manje zarazan. Kad je period zacenjivanja kod odojčeta, a traje više nedelja (šest, osam, može i deset). U narodu to zovu i kašalj od sto dana, tri meseca se kaže da traje; kako-kad, uglavnom traje nešto kraće, ali jeste nedeljama. Stvar je u tome što infekcija ogoli sluznicu i nervne završetke u sluznici, tako da kasnije bakterije nema ili skoro nema, ali oštećenje je takvo da to izaziva nadražaj na kašalj. Onda vi kašljete ne zato što imate puno bakterija, one su već potisnute, nego zato što postoji oštećenje nervnih završetaka u sluznici“, priča naš sagovornik.

On naglašava da, što je dete mlađe, veći je rizik da će klinička slika biti teža i teže će podneti, jer dolazi do teških oštećenja, upale pluća, problema sa disanjem, zbog nedostatka kiseonika i mozak pati, pate svi organi. Zašto neko preživi? Osnovna odrednica je uzrast. Ako je novorođenče u pitanju, onda je najveća šansa da neće preživeti.

Neke od komplikacija velikog kašlja na koje ukazuje dr Radovanović su povišen pritisak u plućnim krvnim sudovima, do čega može doći od zacenjivanja. Može da dođe do upale pluća, upale mozga, grčeva po tipu epileptičnih napada, te gubitka težina; od silnog kašlja može doći i do trbušne kile. Puno je posledica tog zacenjivanja, a najozbiljnija je smrt.

„Najčešća komplikacija i uzrok većine smrtnih slučajeva jeste sekundarno bakterijsko zapaljenje pluća. To znači dodatna infekcija drugom bakterijskom vrstom. Ovu komplikaciju dobije skoro svaka peta obolela beba mlađa od 6 meseci. Zatim slede neurološke komplikacije u vidu različitih napada. One su posledica epizoda u kojima je mozak bio bez kiseonika ali mogu nastati i usled direktnog bakterijskog dejstva. Neurološke komplikacije su takođe češće kod novorođenčadi. Manje ozbiljne posledice uključuju upalu srednjeg uha, anoreksiju, hematome i kile. Adolescenti i odrasli mogu razviti i poteškoće sa spavanjem, uriniranjem, zatim zapaljenje pluća, prelom rebara, anomalije u srčanom ritmu ili gubitak težine“, piše Ana Banko.

Osnovno je afirmisati vakcinaciju, kako kaže dr Radovanović.

„To je bezbedna, sigurna mera, koja spašava živote. To je petovalentna vakcina, koja istovremeno štiti od difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilusa (bakterija koja dovodi do upale pluća ali i meningitisa) i dečija paraliza. To je pet bolesti, sve su važne i važno je da deca budu vakcinisana“, objašnjava on.

Problem je sve manji obuhvat vakcinisane dece, usled roditeljskih ubeđenja da vakcina izaziva „ovo i ono“.  Naš sagovornik naglašava važnost osvešćivanja po ovom pitanju   i podvlači jedan od najčešćih mitova – ne, vaše dete neće dobiti autizam ovom, podsetimo obaveznom, vakcinacijom.

„Tu mora da postoj i odgovornost. ‘Oni samo pričaju, nema veze’. Na duši su ti deca koja su umrla zbog tebe. Niko ne postavlja to pitanje, ali to je pitanje odgovornosti za javnu reč. Mnogi ozbiljni ljudi su ponavljano vršili istraživanja, trošili svoje dragoceno vreme i novac da bi dokazali jedno isto – da autizam i vakcinacija nemaju nikakve veze. Taj trud je mogao korisnije da se istraži na istraživanje novih bolesti i vakcina. Jasno je da je to neistina, ali ljudi padaju na to. Osnovno je to pitanje odgovornosti za sejanje dezinformacija, a suština prevencije je u vakcinaciji, kako naš zakon predviđa: odojčad tri puta i revakcinacija u drugoj godini života. Zaštita traje do polaska u školu, nakon čega ta bolest nije toliki problem“, kaže dr Radovanović.

Nesrećna okolnost je i prisustvo antivaksera među lekarima. Postoji objašnjenje za ovu pojavu, ali ne i opravdanje.

„Nažalost, to je zato što radi godinama, nikad nije video tetanus i difteriju. Difteriju nemamo već skoro 50 godina, tetanus se javi jednom u sedam, osam ili deset godina. Znači, nema prilike da vidi te bolesti i onda nekako razmišlja što da mi dete vrišti, plače ovde, kad toga nema. Lekari zasnivaju svoju aktivnost na osnovu iskustva. Ako nije imao u svojoj karijeri, a radi deset, 15 ili 20 godina, nijedan slučaj takve bolesti (to su tzv. bolesiti sprečive vakcinacijom), tu oni mešaju uzrok i posledicu. Kada tako počne da razmišlja 50, vi imate problem. Onda se to vati kao bumerang i nastane epidemija“, zaključuje dr Radovanović.

Setimo se reči Ane Bako, da je zaključno sa 31. 12. 2023. godine u Srbiji zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja. Zbog širenja istoimene bolesti u Beogradu je proglašena epidemija. Situacija se opisuje kao alarmantna jer se bolest praktično smatrala iskorenjenom. Samo godinu dana ranije u Beogradu nije postojao nijedan registrovan slučaj. U odnosu na period pre pandemije, 2016-2019. godine, broj novoobolelih već je šest puta veći.