Veliki napredak u istraživanjima: Da li će nova vakcina za koronu dovesti do leka za rak?

Teško da je ovo moglo da se dogodi u boljem trenutku. Broj zaraženih bio je na previsokom nivou, baš kao i broj umrlih kada je vest obišla svet: Nova vrsta vakcinacije ima efikasnost od više od 90 odsto u zaštiti od Kovida-19.

„Ovi podaci dovode nas korak bliže mogućem rešenju za trenutnu globalnu pandemiju“, rekao je Ugur Sahin, lekar i izvršni direktor kompanije Biontech iz Majnca.

Zajedno sa farmaceutskom kompanijom Pfizer, Sahin planira da se prijavi za odobrenje vakcine u SAD. Ovo otkriće ne mora samo da označi početak kraja korona krize, već i da suštinski promeni princip vakcinacije: Ljudi dobijaju zapakovani molekul koji  sadrži uputstva za imunizaciju – „messenger“ – ili messenger RNA, ukratko mRNK. Molekul  uzrokuje da se proizvode određeni protein. Ali ovaj protein je telu „stran“, pa ga imune ćelije prepoznaju i protiv njega se bore – tako nastaje imunitet.

Ova strategija se istražuje već decenijama, jer bi mogla da pomogne protiv mnogih zamislivih patogena, pa čak i protiv degenerisanih ćelija karcinoma, piše nemački Špigl.

A sada su Biontech i Pfizer – na primeru Sars-CoV-2 – očigledno pokazali:  Ovo radi.

„Ovo je istorijski rezultat – prva mRNK vakcina koja je u međuvremenu pokazala efikasnost“, kaže imunolog Nikolas Džekson iz Saveza za epidemiološku spremnost za inovacije, međunarodne alijanse za promociju istraživanja vakcina.

 Ako ne bude zastoja, rekao je Džekson za nemački „Špigel“, “pozitivan rezultat mogao bi započeti novu eru primene mRNK tehnologije na zarazne bolesti“.

Sličnog je mišljenja i stručnjak Norbert Pardi sa Univerziteta Pensilvanija u Filadelfiji.

„Fantastično je što je mRNK vakcina tako dobra“, rekao je.

Ako se pokaže, predviđa Pardi, „najverovatnije će u narednim godinama biti sve više odobrenih mRNK vakcina protiv raka i zaraznih bolesti“.

Istraživači su takođe došli na ideju o mRNK vakcinama, jer je klasične vakcine kompleksno proizvesti. Sastoje se od oslabljenih virusa ili njihovih fragmenata. Samo za vakcine protiv gripa, virusi gripa moraju se reprodukovati u oko 500 miliona jaja svake godine. Pored toga, određenim zaraznim bolestima, poput AIDS-a sa imunološkim nedostatkom ili denga groznice, nije se moglo prići ovim ovim pristupom. O vakcinaciji pacijenata sa rakom da i ne govorimo.

Utoliko je uverljivije izgledalo pustiti ćelije u telu da proizvode “vakcinu” dostavljajući im  željena uputstvima. Pre više od tri decenije, istraživači su eksperimentisali i ubrizgali strani mRNK u životinje – koje su zatim proizvele stranu supstancu u svojim mišićnim ćelijama. Ali nakon ovog ohrabrujućeg početka, dugo se nije išlo napred.

Ispostavilo se da je mRNK izuzetno nestabilan; često se gubio ili lomio odmah nakon ubrizgavanja u telo. Problem je bio kako da se spakuje mRNK da nađe put do ćelije netaknut. Tek su u poslednjih desetak godina, prema Pardiju, tehničke inovacije i ulaganja u istraživanja učinili mRNK „perspektivnim terapijskim alatom“. To je bio posao u kojem su takođe učestvovali lekarka Ozlem Tureci i njen suprug Ugur Sahin. Istraživački par želeo je da pronađe bolji tretman za tumore – i od rane faze imali su viziju vakcinacije protiv raka. Pokušaj izlečenja raka ne može sprečiti rak, ali ga potencijalno može smanjiti.

Kada tkivo kancera raste, razvijaju se degenerisane ćelije koje imunom sistemu izgledaju „strano“. Oni su upoređivali zdravo i degenerirano tkivo određenog pacijenta sa rakom i otkrili one ćelije koje su izgledale čudno. Tada su proizveli mRNK, koja je sadržala uputstva upravo za ove strane strukture. Istovremeno su poboljšali mRNK tako da je dospela do ciljanih ćelija u telu. U studiji su Tureci i Sahin imali 13 pacijenata sa rakom kože kojima je davan odgovarajući mRNK – svaki od ispitanika je dobio odgovor od imunološkog sistema. U osam sluačjeva se nije ponovilo javilo u periodu od 12 do 23 meseca kasnije. Pokušaj izlečenja raka ne može sprečiti rak, ali ga potencijalno može suspregnuti i sprečiti dalje metastaze.

Kompanija Curevac planira da ove godine započne sa ispitivanjem. Svaki pacijent dobija mRNK koji je tačno prilagođena njihovom obrascu bolesti. Ova personalizovana terapija raka i dalje se smatra eksperimentalnom, ali su tadašnji rezultati bili toliko ohrabrujući da su Tureci i Sahin, zajedno sa kolegama, mogli da ih objave u julu 2017. godine u časopisu „Nature“. Skoro dve godine kasnije, 52-godišnji pacijent sa rakom kože u SAD dobio je eksperimentalni aktivni sastojak Biontech; čovek je rekao novinaru za časopis “Nature”: „Zaista sam video kako se ćelije raka smanjuju pred mojim očima.“

Takve izjave uvek treba primati sa oprezom, ali desetine kompanija i univerziteta naveliko rade na istraživanjima. Kliničke studije sa mRNK vakcinama protiv raka dojke, pluća, prostate ili debelog creva, između ostalih, već su u toku. Mnogi pristupi, kako je pre nekog vremena procenio stručnjak Pardi, dokazali bi da mRNK vakcine imaju ono što je potrebno za „borbu protiv raka“.

Tureci i Sahin su, međutim, u trku za vakcinu protiv korone ušli gotovo preko noći u januaru. U njihovoj kompaniji Biontech okupili su tim od 40 ljudi. Brzo su razvili 20 mogućih kandidata za vakcinu i testirali su ih na laboratorijskim životinjama.

 Kompanija sa sedištem u Majncu  ponudila je gigantskoj farmaceutskoj kompaniji Pfizer da zajednički unaprede vakcinu u kliničkoj studiji. Do sada je više od 43.500 ispitanika učestvovalo u takozvanoj studiji faze 3. Neki su primali dve injekcije bez aktivne supstance (placebo) svake tri nedelje, dok su drugi primali vakcinu. Ni ispitanici ni lekari nisu znali ko šta dobija. Kada je ukupno 94 ispitne osobe obolelo od Covid-19, podatke su prvi put analizirali nezavisni stručnjaci. Shodno tome, vakcinacija je dovela do rezultata efekta “više od 90 odsto“, kako se navodi u saopštenju za štampu.

Izvršni direktor kompanije Curevac u Tibingenu, advokat Franz Verner Has, rekao je za Špigl  da se “kandidat za vakcinu generalno dobro ponaša u svim testiranim dozama“. Presudna studija za odobrenje započinje ove godine. A kompanija Moderna u Kembridžu u Masačusetsu, prema stručnjaku Norbertu Pardiju, uskoro bi mogla da pokaže „slične rezultate“ kao i Biontech. Ali do tada će svi gledati na Biontech, kompaniji koja je pionir u mRNA tehnologiji. Iako se vakcina mora čuvati i transportovati na minus 70 stepeni Celzijusa, iako se kaže da košta nešto manje od 20 dolara po pojedinačnoj dozi (u SAD) i iako njena korist još uvek nije konačno dokazana, projektovana cifra za 2021. godinu je do 1,3 milijarde doza je praktično rasprodata.