U Srbiji su po prvi put dostupne najsavremenije visokoefektivne terapije za lečenje obolelih od multiple skleroze i usvojena je najsavremenija strategija tretmana ove ozbiljne bolesti. Engleski stručnjaci Srbiju ističu kao primer zemlje u kojoj je postignut veliki napredak.
U Srbiji su od polovine prošle godine dostupni svi lekovi kojima se pacijenti oboleli od multiple skleroze leče u razvijenim zemljama Evrope i sveta, a zahvaljujući velikim sredstvima koje je izdvojila država. Ogroman napredak na radost pacijenata i njihovih porodica, ali isto tako i lekara koji se bave tretmanom ove teške bolesti.
Ključno je da smo mi u Srbiji prihvatili najsavremeniju strategiju tretmana multiple skleroze. Koncept insistira na očuvanju zdravlja mozga tako što će se zapaljenski proces u mozgu koji je i glavna karakteristika multiple skleroze u patološkom i patofiziološkom smislu, umanjiti u najvećoj mogućoj meri, a samim tim umanjiti i aktivnost same bolesti. Kako se to postiže? Upravo primenom odgovarajućih lekova i to što ranije – objašnjava prof. dr Jelena Drulović, načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti CNS-a, Klinike za neurologiju u UKCS.
Revolucionarna promena u lečenju
Multipla skleroza ne može da se izleči, kao i većina hroničnih oboljenja, ali uz odgovarajući tretman bolest postaje znatno blaža, a kvalitet života obolelih mnogo bolji.
U Srbiji su po prvi put postale dostupne najsavremenije visokoefektivne terapije, između ostalih i monoklonskim antitelima, i to su Natalizumab, Alemtuzumab i Ocrelizumab. U pitanju je revolucionarna promena, jer konkretno lek Ocrelizumab, po prvi put omogućava i lečenje Primarno progresivne multiple skleroze, forme bolesti za koju do sada nije bilo leka. Sada međutim, kod ovih se pacijenata sa često ozbiljnom onesposobljenošću postiže usporavanje progresije bolesti pomenutim lekom, što je za njih od ogromnog značaja – objašnjava naša sagovornica.
Uvedene promene su omogućile da se udvostruči broj pacijenata koji se leče najnovijim terapijama. Lekovi, za sada, nisu dostupni za sve pacijente već za one kojima su najpotrebniji.
To je savršen rezultat, posebno kada znamo da se dešava u vreme pandemije Covid-19, a država je, uprkos teškoj situaciji, izdvojila velika sredstva i omogućila najkvalitetniju terapiju. Na Klinici za neurologiju u Beogradu trenutno lečimo oko 1.500 pacijenata ovim lekovima. U pitanju je vrlo složen tretman koji zahteva posebnu pripremu, ali i naknadno praćenje obolelih, njihovih laboratorijskih nalaza, nalaza Magnetne rezonance, kliničke slike, ali mi smo po prvi put u mogućnosti da našim pacijentima ponudimo da budu lečeni na najbolji mogući način. Uvođenje ove terapije baš u vreme Covid-19 epidemije bio je ogroman izazov. Ponosni smo što je to prepoznato i van granica naše zemlje, pa tako, kolege iz Engleske Srbiju ističu kao primer po pitanju napretka lečenja multiple skleroze, a na stručnim blogovima navode i da je to primer uspešne saradnje pacijenata, Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali i podrške premijerke Ane Brnabić lično – naglašava prof. dr Jelena Drulović.
U isto vreme značajno je povećan i broj obolelih koji se leče umereno efikasnim terapijama.
Tako je. Ali pored injekcionih terapija različitih preparata Interferona beta i drugih lekova te vrste, po prvi put su uvedene i oralne terapije, dakle tablete, što je takođe napredak jer postoji određeni broj obolelih koji imaju ozbiljan strah od injekcija i nisu voljni da ih primaju – kaže naša sagovornica.
Moguća i bezbedna trudnoća
Došlo je i do velikog napretka u tretmanu trudnica obolelih od MS-a.
Tokom prošle godine pokazano je da preparati Interferona beta smeju slobodno da se primenjuju tokom trudnoće, pa čak i dojenja, a godinu dana pre toga, isto je dokazano za preparate glatiramer acetata. Ako znamo da je ova bolest dva puta češća kod žena, onda je ovo veliko olakšanje i dobra vest za naše pacijentkinje i nas lekare. Ranije se čak preporučivalo izbegavanje trudnoće, a danas sve žene koje žele da postanu majke, a boluju od MS-a, mogu slobodno da rađaju – poručuje prof. dr Jelena Drulović.
Autor: Aleksandra Gazivoda
Tagovi
