Dok se 2007. usijavala međunarodna rasprava o statusu Kosova, jedna floskula bila je naročito popularna: priznavanje nezavisnosti bivše pokrajine Srbije, koja se od 1999. godina nalazila pod upravom Ujedinjenih nacija (UN), predstavljalo je „poslednji delić balkanske slagalice“.
Dvanaest godina kasnije, nezavisnost Kosova samo je delimično priznata, a od leta 2018. godine, nova hipoteza zaposela je sve umove i kancelarije: Srbija i Kosovo mogli bi da potpišu konačni sporazum, a Beograd bi priznao nezavisnost u zamenu za promenu granica. Većinski srpska zona na severu Kosova priključila bi se Srbiji, koja bi Prištini prepustila kontrolu nad delom Preševske doline na jugu Srbije, u kojoj živi većinski albansko stanovništvo.
Ovakva „korekcija“ granica otvorila bi Pandorinu kutiju i dovela do sličnih zahteva i do ponovnog pomeranja stanovništva u regionu već umrtvljenom nakon godina rata i iseljavanja. Ona bi mogla da iz boce pusti duhove Velike Albanije, koja bi obuhvatila Albance s Kosova, čak i Makedonije, ili Velike Srbije koja bi progutala Republiku Srpsku, srpski entitet još uvek podeljene Bosne i Hercegovine.
Iscrtati pravedne granice kako bi se obezbedio trajan mir na Balkanu – ta ideja opseda diplomate već… čitava dva veka! Ona se zasniva na iluziji koja je svim nacionalistima mila: potrazi za istorijskim razgraničenjem. Međutim, na Balkanu ne postoje prirodne granice, određene nepromenjivim elementima reljefa i sposobne da razdvoje ljudske zajednice, ništa više nego što postoje na drugim mestima. Tako Dunav danas, u delu svog toka, služi kao administrativna granica između Srbije, Rumunije i Bugarske, ali ne i između Mađarske i Srbije, dok su se narodi, jezici i vere oduvek mešali sa obe strane te velike reke.
Ceo tekst Žan-Arnoa Deransa i Loren Geslan, novinara u Courrier des Balkans, objavljen je u novom broju Mond diplomatika, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 22. avgusta. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
DA NE BI DUNAVA I SRBA OTOMANI BI MOŽDA ZAVLADALI I LONDONOM
re: Tako Dunav danas, u delu svog toka, služi kao administrativna granica Da car Dušan nije pokušao da obnovi Konstantinopolj nakon krstaškog rušenja i da tim nije naveo Otamane da prvo pođu u pohod na Srbiju, stigli bi oni u punom sastavu preko Bugarske, Rumunije i Mađarske do Beča ranije, i to sa sultanom koji je ubijen u Kosovskom boju, a onda možda i do Londona.