Svako ko je ikada posle „urlanja“ budilnika rekao „još samo pet minuta“ ili pritisnuo zvono za odlaganje, zna koliko mu znači tih pet minuta, bar psihološki ili da se lakše razbudi. U biološkom smislu, jedan sat je mogo značajniji, bar tako kažu protivnici pomeranja sata na zimsko i letnje računanje vremena.
Šta će se dogoditi kada evropske zemlje primene rezoluciju Evropskog parlamenta o pomeranju sata, koje je uvedeno 1. maja 1916. godine u Nemačkoj, i to da bi se sačuvala energija tokom Prvog svetskog rata, iako je ideja potekla od, kažu, Britanaca? Hoće li zaista tih sat vremena smanjiti broj srčanih, moždanih udara, neispavanost i depresije, što se pripisuje tom navikavanju na promenu ritma buđenja? Takva vrsta neispavanosti povezuje se i sa saobraćajnim nesrećama, povredama na radnom mestu, samoubistvima i spontanim bolestima, i naravno umorom i uznemirenošću. Zbog čega je taj jedan sat toliko važan?
Studije, iako nisu uspele da do kraja dokažu direktnu vezu, kažu da pomeranje sata, čak i za tih „šta je to jedan sat“, deluju uznemirujuće na naš jednodnevni biološki ritam, i samim tim na telesni sat.
Profesor neurologije Sandhja Kumar sa Univerziteta Severna Karolina kao primer daje pomeranje časovnika u proleće. Tada se ide u krevet ranije i ustaje ranije, što predstavlja problem za mnoge, pa većina izgubi 40 do 50 minuta sna tih prvih nekoliko dana, i to u eri kada mnogi imaju problem sa snom generalno.
A gubitak sna svakako očigledno utiče na zdravlje i produktivnost. Čak, potraga na Guglu naglo skače prvog ponedeljka nakon promene vremena u proleće, prema studiji u Journal of Applied Psychology, što znači da tokom radnog vremena to ljudi rade od umora i nespavanja.
Sve u našem telu: od otpuštanja hormona, digestivnih enzima u crevima, promena u krvnom pritisku, pod uticajem je biološkog sata (ne zaboravite da je dodeljena Nobelova nagrada za otkriće gena koji kontroliše časovnik u nama), i funkcioniše po 24-časovnom ciklusu. Naše telo precizno zna u kom delu dana nam je potrebna koja doza određene supstance jer u sebi ima, nazovimo to, brojne malecke „časovnike“ koje kucaju unutar skoro svakog tipa ćelije u nama. Ta mreža satova ne samo da održava red u odnosu na spoljni svet, već i drži sve pod kontrolom unutar tela.
Zato je telu teško da se prilagodi promenama svetlosti (otuda i džet-leg i preporuka da se ne bulji u telefon pre spavanja) jer naše telo radi na potpuno različitim brzinama, pošto cela mreža biološkog sata nije usaglašena, tj. poravnata.
Aleksandar
Ovo samop ravi pometnju u kompletnom životu, radu i zdravlju. Totalna glupost nadobudnih štediša energije.