Opravdano je pitanje svakog roditelja koji je vakcinisao dete kako bi ga zaštitio i omogućio da normalno živi pa i ide u školu – pa kako sad moje dete ne može da ide normalno u školu? Zašto se sada kažnjavaju i vakcinisana deca i oni roditelji koji su pokazali savest i odgovornost?
„Apsolutno se tako osećam i ja. Ne zbog vakcinisanja deteta nego zbog sopstvene vakcine. Jer ispada – čemu to kada ima toliko onih koji se nisu vakcinisali. A potpuno se isto pita i roditelj koji je vakcinisao dete“, kaže za Nedeljnik Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Činjenica da je od kraja avgusta, kada je bilo oko 4.000 vakcinisane dece, pa do kraja septembra taj broj jedva stigao do 5.000 govori da „roditeljima ništa nije jasno, da nemamo situaciju koja bi motivisala na vakcinaciju dece i odraslih i da ništa neće biti bolje ni u budućnosti“.
U ovom talasu je više zaražene dece. Međutim, u Srbiji je tek svaki 300. maloletnik dobio makar jednu dozu vakcine. Prema nekim britanskim podacima, delta soj pogađa decu, omladinu i mlađe sredovečne osobe 2,5 puta češće nego prethodni sojevi.
Fali jasan stav: roditelji, vakcinišete dete jer može da se iskomplikuje, naglašava Jasna Janković.
„Svi smo u agoniji već godinu i po dana i ne činimo ništa da se ona smanji. Odgovorni – mislim na državu – treba da nastave u jasnom pravcu: vakcinacija ili ne. Pod hitno kao društvo treba da odredimo da li nam je važna škola ili utakmice, kafići i klubovi, protiv kojih nemam ništa. Ali deca moraju da idu u školu. Da li mi možemo oko toga da se složimo? Na utakmici može da bude 30.000, a u učionici ne može 25, 30 učenika – kako, upitaće svaki roditelj.“
Pitanje zašto vakcinisana deca ne mogu normalno da idu u školu „izvedeno“ je iz najvažnijeg pitanja – zašto se nisu vakcinisali odrasli i nastavnici – što je nedopustivo i pitanje morala i etike, kaže dr Dragan Delić, infektolog i bivši direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti:
„To je primarni problem“, kaže Delić.
„Ko je kriv za ovu situaciju? Apsolutno država. Apsolutno Krizni štab koji je inertan i neefikasan. Postoji važeći zakon koji je sve regulisao. Zašto se ne primenjuje, ako narod neće da se vakciniše? Država mora da pokaže odgovornost kao što su pokazale vlade u Italiji, Sloveniji, Francuskoj (obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike, kovid propusnice…). Jer nema većeg prava od prava na zdravlje i život. Nijedno drugo pravo nije ispred ovih prava. Nije važnije pravo na klubove i kafiće“, napominje Delić.
Trenutno se primenjuje nekoliko modela nastave, jedan broj škola prešao je na kombinovanu nastavu, neki na onlajn, ali prošlog petka mnogim roditeljima nije bilo jasno kako deca idu u školu. „I sama škola je zbunjena“, kaže Jasna Janković.
Vakcinacija starijih od 12 godina vakcinom Bajontek/Fajzer moguća je u Srbiji još od juna. Kompanija je saopštila da će uskoro zatražiti registraciju vakcine i za decu od 5 do 11 godina pošto se pokazalo da je vakcina bezbedna i efikasna. Njihova vakcina protiv COVID-19 izazvala je snažan imunološki odgovor kod dece od 5 do 11 godina, i planiraju da zatraže odobrenje za upotrebu vakcine kod dece tog uzrasta u Sjedinjenim Državama, Evropi i drugde što pre.
„Od jula su pedijatrijski slučajevi COVID-19 porasli za oko 240 posto u SAD, što naglašava potrebu za vakcinacijom“, rekao je izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla.
Tekst iz novog broja Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 23. septembra
Tagovi
