Gas i dalje ne teče Severnim tokom 1 koji spaja Rusiju i Nemačku. Prema saopštenju Gazproma, u čije se razloge u Nemačkoj otvoreno sumnja, razlog je curenje nafte u jednom kompresoru za gas.
Uz to su objavljene i fotografije koje bi trebalo da ilustruju problem u kompresionoj stanci Portovaja kod Sankt Peterburga. „Transport gasa kroz Severni tok 1 biće potpuno obustavljen do otklanjanja nedostataka“, saopštio je Gazprom u petak, pozivajući se na odluku ruske nadzorne institucije.
Za reč su se odmah javili iz Simensa, nemačke firme koja pravi turbine i komponente za ovaj gasovod. „Takva dijagnoza“, kažu iz Simensa, misleći na curenje u kompresoru, „ne predstavlja tehnički razlog za obustavu rada.“
Oni ukazuju da u Portovaji ima dovoljno drugih turbina te da gas ka Nemačkoj teoretski može da teče nesmetano.
U Berlinu gotovo otvoreno kažu da je u pitanju političko zavrtanje ventila pod lošim izgovorima.
Postepeno zavrtanje
Do sredine juna Gazprom je još isporučivao količine koje su koristile otprilike tri četvrtine maksimalnog kapaciteta gasovoda. To je potom naglo smanjeno na tridesetak odsto, a onda – posle redovnog godišnjeg održavanja u julu – na svega petnaestak odsto.
Sada gas više uopšte ne teče, i ne zna se da li će opet i kada.
Uprkos „nepouzdanosti Rusije“, Nemačka će imati sigurno snabdevanje, rekla je jedna portparolka Ministarstva ekonomije u Berlinu i dodala da se nastavljaju mere za jačanje nezavisnosti od ruskih energenata. „Zbog toga smo sada u bitno boljem položaju nego pre nekoliko meseci“, rekla je ona.
Slično je na Tviteru napisao Klaus Miler, šef nemačke Agencije za mreže zadužene za energetiku. „S obzirom na odluku da se do daljeg ne isporučuje gas kroz Severni tok 1, na značaju dobijaju LNG terminali, stanje u skladištima gasa i potreba da se značajno štedi.“
„Dobro da je Nemačka u međuvremenu bolje pripremljena, sada je na ispitu svako od nas“, dodao je Miler, misleći na preporuke da se štede energenti.
Pre rata u Ukrajini je Nemačka preko polovine svojih potreba za gasom pokrivala uvozom iz Rusije.
U ponedeljak (29. avgust) je iz te zemlje stiglo svega 348 gigavat-sati gasa, dok se iz Norveške, Holandije i Belgije dnevno uveze 2.900 gigavat-sati.
Nemačka skladišta su popunjena sa 84,3 odsto, što znači da će se ispuniti zakonski cilj da do oktobra popunjenost bude najmanje 85 odsto. U novembru popunjenost treba da bude 95 odsto.
Paket štednje
No za relativno mirnu zimu – premda sa paprenim cenama posebno za one koji se greju na gas – potrebne su i uštede.
Od početka septembra je na snazi paket mera koji pogađa pre svega javne i administrativne zgrade. Tamo je minimalna dopuštena temperatura u kancelarijama sada 19 umesto 20 stepeni, u gradskim bazenima ili sportskim halama nema više tople vode za tuširanje. Spomenici, trgovi i zgrade neće više biti osvetljeni radi estetike.
Neke mere pogađaju i privatnike. Tako butici i prodavnice neće smeti da drže otvorena vrata sve vreme, svetleće reklame se gase u 22h, a zabranjeno je grejanje privatnih bazena.
No i ministar ekonomije i energetike Robert Habek (Zeleni) kaže da te mere znače svega 2-2,5% uštede i da su više simbolične.
„Nalazimo se u ekstremno ozbiljnoj situaciji“, kaže En-Sofi Kurbo iz Centra za globalnu i energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija. „Ljudi moraju da shvate da je ovo ekonomski rat i da se tako ponašaju, umesto što malodušno pokušavamo da ponešto malo promenimo.“
Vreme je, smatra ona, da „političari budu krajnje otvoreni prema građanima“ i kažu da potražnja za gasom mora drastično da se smanji. „Umesto toga, oni putuju svetom i traže dodatne zalihe gasa. Ne fokusiraju se dovoljno da smanje potražnju“, dodaje Kurbo za DW.
Skupi topli stanovi
U Nemačkoj opada podrška za sankcije protiv Rusije ukoliko to dovodi do viših cena posebno energenata. Doduše, i pod tim uslovima tesna većina (53 odsto) i dalje podržava sankcije, pokazalo je istraživanje Dojčlandtrend.
Građani vape za pomoći države u ovoj krizi, posebno pošto je istekao tromesečni popust na gorivo i jeftina cena gradskog i prigradskog prevoza.
Mušterije već dobijaju dva do tri puta uvećane račune za gas, a na sve to od oktobra dolazi i „doplata“ kojom država namerava da pomogne dobavljačima gasa. Prema procenama, prosečno domaćinstvo koje se greje na gas će samo na konto te doplate godišnje davati oko 500 evra više.
Sa druge strane, svaki poreski obveznik bi sa idućom platom trebalo da dobije jednokratnih 300 evra državne pomoći zbog energetske situacije. Mnogi se boje da će to biti samo kap na vreo kamen.
Tagovi
