SKVAMIŠ, Britanska Kolumbija – Ventilator vas može rashladiti kada dođu sparni dani, ali može li on regulisati i rast globalne temperature?
Neke od najvećih kompanija za fosilna goriva pokušavaju to da otkriju.
Chevron, Occidental Petroleum i australijski gigant BHP investiraju u kanadsku kompaniju Carbon Engineering (CE) koja tvrdi da je na ivici da reši najkritičniji aspekat klimatskih promena, odnosno da ukloni ugljen-dioksid koji se već nalazi u atmosferi.
Za svoj pilot-projekat u Skvamišu, oko 50 kilometara severno od Vankuvera, ova kompanija koristi ogromni ventilator za usisavanje vazduha u kontejner koji prečišćava vazduh od ugljen-dioksida. Izvučeni gas može se potom pretvoriti u sintetičko gorivo.
Ulaganje u CE prati napore industrije fosilnih goriva da zadrži relevantnost i profitabilnost u svetu koji je sve topliji. Pošto su solarna energija i električni automobili sve dostupniji, čelnici kompanija svesni su da bi regularno poslovanje moglo biti riskantno.
Kompanije koje se bave proizvodnjom fosilnih goriva već su suočene sa tužbama, rezolucijama deoničara i pritiskom aktivista i regulative koji zahtevaju veća ulaganja u čistu energiju.
“Radi se o osvešćivanju činjenice da klimatske promene predstavljaju značajan rizik za sve ekonomske sektore”, kaže Fiona Vajld, potpredsednica BHP za održivi razvoj i klimatske promene, o šest miliona dolara vrednoj investiciji BHP u CE. “Klimatske promene više se ne posmatraju kao periferno pitanje. One sada predstavljaju poslovni rizik i podrazumevaju poslovni odgovor.”
Naravno, velike energetske kompanije nastavljaju da buše naftu i gas, ali i da vrše pritisak na nacionalne vlade da otvore dodatne površine za eksploataciju. Određeni broj kompanija je, sa druge strane, već signalizirao da je spreman na promene. Nekoliko kompanija, kao što su Royal Dutch Shell i BP, odlučilo je da poveže plate izvršnih direktora i menadžera sa smanjenjem emisije štetnih gasova. Equinor, norveška naftna kompanija, planira da povisi budžet za ulaganja u čistu energiju na 15 do 20 odsto kapitalnih investicija do 2030. godine, odnosno za pet odsto više nego sada.
Pilot-projekat kompanije CE je jedan od nekoliko sličnih poduhvata koji se realizuju u svetu. To je mali napredak, ali oni koji podržavaju ovu vrstu projekata navode da bi ona mogla da igra važnu ulogu u zaustavljanju klimatskih promena.
Oni koji kritikuju naftne kompanije, sa druge strane, smatraju da su ovakve investicije ništa više do marketinški trikovi.
“To je prevara”, kaže Den Beker, direktor Kampanje za bezbednu klimu, organizacije za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena iz Vašingtona.
Drugi se ne slažu sa tim stavom. “Ako se novac ulaže u istraživanja i razvoj tehnologija za suzbijanje ugljen-dioksida, to je dobra stvar”, ističe Dajeter Helm, profesor za energetiku na Univerzitetu Oksford.
Iz kompanije CE navode da će njihova postrojenja činiti skupovi velikih ventilatora, prečnika 10 metara, koji će skupljati vazduh. Taj vazduh će se zatim potiskivati kroz šupljikave plastične kanale napunjene kalijum-hidroksidom koji se vezuje za ugljen-dioksid, a jedinjenja će se potom zagrevati do 870 stepeni Celzijusa kako bi se oformio gas ugljen-dioksida.
Kompanija planira izgradnju postrojenja u kojem će biti moguće ubrizgavanje ugljen-dioksida ispod zemlje gde on postaje potpuno bezopasan, osim u slučaju da se određena količina ne vrati u atmosferu. Stiv Oldam, izvršni direktor CE, ističe da bi takva instalacija na godišnjem nivou mogla da preradi količinu ugljen-dioksida ekvivalentnu onoj koju izvuče 40 miliona stabala.
U drugom postrojenju, zarobljeni ugljen-dioksid će se mešati sa vodonikom za proizvodnju sintetičkog goriva od kojeg se mogu dobiti benzin, dizel i kerozin.
Sintetičko gorivo se može koristiti za pogon standardnih automobila, kamiona i aviona, a iako je skuplje od konvencionalnog benzina, takođe je manji zagađivač od tradicionalnih goriva.
Kompanija Occidental želi da uz pomoć ove tehnologije pronađe održivi izvor ugljen-dioksida koji će ubrizgavati u svoja naftna polja; na taj način će porasti pritisak, te će biti moguće izvući više nafte uz manje štetnih emisija.
Chevron želi da se pozabavi aktuelnijim problemima. Kalifornijski zakon predviđa da rafinerije do 2030. godine smanje količinu ugljen-dioksida do određene tačke koja je progresivno sve niža, a ova kompanija raspolaže sa dve rafinerije kojima bi dobro došlo sintetičko gorivo.
Realizacija ovako ambicioznih ideja u dovoljno obimne projekte koji zapravo mogu imati nekakvog efekta na globalno zagrevanje zahtevaće ozbiljna ulaganja.
Oldam kaže da će jedno od njegovih postrojenja ukloniti milion tona ugljen-dioksida iz atmosfere na godišnjem nivou, što je tek delić više od 33 milijarde tona koje se emituju svake godine.
Proces prečišćavanja vazduha koštaće ugrubo 100 dolara po toni. Od izvučenog ugljen-dioksida moći će da se proizvode cement i drugi građevinski materijali.
Oldam ističe da bi troškovi potpunog uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere ovom tehnologijom iznosili bilione dolara.
“Svaka naftna kompanija trebalo bi da teži tome da postane ugljeno-neutralna”, navodi Viki Holab, izvršna direktorka kompanije Occidental. “Mi, naposletku, smatramo da možemo biti i ugljeno-negativni. Prekretnica u ovoj industriji je promena njenog odnosa prema klimatskim promenama.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
