O tome kako je preležao koronavirus, zašto lekari odlaze iz zemlje, o spomeniku Stefanu Nemanji, o eliti, intelektualcima, prvoj i drugoj Srbiji, izborima u Crnoj Gori, vakcini, jazu između siromašnih i bogatih, za novi broj Nedeljnika govorio je prvi čovek Srpske akademije nauka i umetnosti.
U ovoj najavi velikog intervjua izdvajamo šta je rekao o izborima u Crnoj Gori.
Kako biste ocenili rezultate izbora u Crnoj Gori? Šta se sve menja sada? Kako će promena vlasti uticati na odnose Crne Gore i Srbije? Rekli ste da država mora da ima jasno definisanu politiku prema srpskoj manjini u Crnoj Gori. Očekujete li da se to sada desi?
Činjenica da se izborima odazvao tako veliki broj građana, da je ceo proces glasanja i period nakon toga bio zapravo (neočekivano) miran i dostojanstven, da je promena vlasti koja se odigrala bila praćena atmosferom koju eventualno očekujemo u sredinama sa mnogo većom demokratskom rutinom, da su tri opozicione kolone svesne svojih razlika odmah započele razgovore u duhu tolerancije i poštovanja, na simboličkom nivou je važna za ceo region.
Izvesni konflikti u okviru nerazrešenog dualizma, nedorečenost i potraga za stajnim tačkama u crnogorskom doživljaju identiteta treba razumeti, a ja nisam dobra adresa za tu analizu. Da me ne shvatite pogrešno, ovo zapažanje nema nijednu notu paternalizma, jer problemi sa čitanjem svog identiteta postoje i bilo gde drugde. Tu raskrečenost između Cetinja i Beograda u jednom delu crnogorske omladine za vreme kralja Nikole Petrovića prvi put sam literarno doživeo čitajući trilogiju Peja Grujovića iz pera velikog i, po mom mišljenju, nezasluženo skrajnutog pripovedača, Mihaila Lalića, člana SANU. Izvesna, ali samo izvesna ilustracija ovoga što sam rekao je i uveravanje da je broj onih koji su protestovali protiv problematičnog zakona veći od broja onih koji se izjašnjavaju kao Srbi.
Ne bih ni žurbom, ni kakvim trijumfalističkim zagrljajem ubrzavao ono što očekuje svaka normalna osoba: racionalno poboljšanje odnosa dveju država. Glupav je i pretenciozan utisak, ako dolazi sa naše strane, a perfidna i ne manje glupava denuncijacija, kada dolazi iz Crne Gore ili regiona, da politički ishod kome smo svedoci nije plod dugotrajne političke fermentacije unutar ove male, ali istorijski neproporcionalno samosvesne zemlje. Verujem da im za aktuelne odluke nisu bili potrebni drugi, ili ponovno ustoličenje kakvog Lažnog cara Šćepana Malog! Trenutno građane Crne Gore treba „bratski“ poštovati u pravu da predahnu pred izazovima koji ih tek čekaju – slična iskustva bar mi u Srbiji imamo.
Moja izjava koju pominjete nije dobro prenesena, ali ne bih sada lamentirao nad nijansama: ukratko, definisana politika prema Srbima van naših granica, a uz poštovanje međunarodnih principa je civilizacijska, pa i ustavna obaveza. I vice versa, naravno.
CEO INTERVJU PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU
Tagovi
