VAŠINGTON – Jedan stariji zvaničnik službe za spoljne poslove u Obaminoj administraciji primio je poruku od nekoga na LinkedInu u kojoj mu se nudi let u Kinu i “dobro plaćene” poslovne prilike.
Bivši službenik danskog ministarstva spoljnih poslova na LinkedInu dobio je poziv od nekoga ko se predstavio kao žena iz kineske kompanije za zapošljavanje da se sastanu u Pekingu. Umesto žene, pojavila su se trojica muškaraca koja su mu rekla da mu mogu pomoći da dobije “pristup kineskom sistemu” za istraživanja.
Strani agenti koriste društvene mreže u pokušaju da regrutuju saradnike, a najaktivniji su na LinkedInu, prema rečima zapadnjačkih kontraobaveštajnih službi. Obaveštajne agencije u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj izdale su upozorenja o stranim agentima koji kontaktiraju sa hiljadama korisnika na platformi.
“Kineska obaveštajna služba masovno se ovime bavi”, ističe Vilijam R. Evanina iz Nacionalnog kontraobaveštajnog i bezbednosnog centra, američke agencije koja prati stranu špijunažu. “Umesto da se špijuni rasporede po Americi kako bi se regrutovao jedan target, efikasnije je sedeti za kompjuterom u Kini i slati zahteve za prijateljstvo hiljadama odabranih meta sa lažnih profila.”
Upotreba društvenih mreža po nalogu kineske vlade za ono što američki zvaničnici nazivaju zlim svrhama našla se pod lupom. Iz Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba saopšteno je da su uklonjeni svi nalozi sa kojih su širene dezinformacije o prodemokratskim protestima u Hongkongu.
I druge vlade koristile su slične strategije za širenje dezinformacija.
LinkedIn, u vlasništvu Majkrosofta, ujedno je pogon za potencijalne dezinformacije, ali i idealno sredstvo za regrutovanje špijuna, smatraju američki zvaničnici, baš zato što na toj platformi čak 645 miliona korisnika traži zaposlenje.
Kineski agenti često iznose ponude preko različitih kanala – jedan od njih je i LinkedIn – kako bi regrutovali istaknute kandidate za špijunažu, a neretko se predstavljaju kao korporativne firme za zapošljavanje, nudeći potencijalnim regrutima novac za konsultovanje u istraživanjima.
“Kinezi žele da sistem izgrade od političkih, akademskih i poslovnih elita”, navodi Jonas Parelo-Plesner, bivši službenik danskog ministarstva spoljnih poslova koji je prijavio slučaj pokušaja regrutacije na LinkedInu. “Uglavnom se radi o sivoj zoni, odnosno nečemu između širenja uticaja i klasične špijunaže.”
Ljudi koji napuste posao u vladi ili nekoj drugoj državnoj instituciji su ranjivi jer je često slučaj da su u potrazi za novim poslom, dodaje Plesner.
Nikol Leverič, portparolka LinkedIna, navela je da kompanija uklanja lažne naloge, te da je oformljen i tim koji deluje po informacijama iz različitih izvora, uključujući i vladine agencije.
“Naša politika je jasna: stvaranje lažnog naloga i aktivnosti čija je namera da naše članove obmanu ili dovedu u zabludu, predstavljaju kršenje naših uslova korišćenja”, istakla je ona.
LinkedIn je, ispostavilo se, ipak efikasna platforma za regrutaciju. Kevin P. Malori, zaposlen u CIA, u maju je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina zbog špijuniranja za Kinu. Sve je počelo kada je Malori 2017. godine na LinkedInu odgovorio na poruku kineskom agentu obaveštajne službe koji se izdavao za predstavnika think-tank organizacije, naveo je FBI.
Ministarstvo pravde prošlog oktobra osudilo je kineskog obaveštajca Janđuna Sua za ekonomsku špijunažu pošto je, kako se navodi u presudi, na LinkedInu regrutovao inženjera GE Aviation-a.
Nekadašnji zvaničnik u Obaminoj administraciji koji je tražio da ostane anoniman ispričao je da je neko ko bi mogao da bude kineski špijun pokušavao da ga regrutuje čitavih mesec dana. U maju 2017. godine, pet meseci pošto je ostao bez posla u vladi, neko pod imenom Robinson Zang stupio je s njim u kontakt putem LinkedIna.
Na Zangovom profilu navedeno je da je zaposlen kao menadžer za odnose sa javnošću u kompaniji R&C Capital koju je u porukama opisao kao “međunarodnu konsultantsku firmu sa sedištem u Hongkongu”, specijalizovanu za “globalne investicije, geopolitička pitanja, javne politike, i slično”.
“Impresioniran sam vašom biografijom i verujem da ste prava osoba za neke prilike koje su veoma dobro plaćene”, napisao je Zang u poruci.
U više navrata isticao je da će njegova kompanija platiti put u Kinu, a na višestruka pitanja o detaljima o kompaniji, Zang nije pružio nijedan verodostojan odgovor.
Kada je upućen na agenta za zapošljavanje, Zang se više nije javljao.
Plesner je imao slično iskustvo na LinkedInu sa korisnicom pod imenom Grejs Vu koja je kontaktirala s njim 2011. Navela je da radi za DRHR, kompaniju za zapošljavanje u Kini, a kada je saznala da će Plesner posetiti Peking 2012. godine, predložila je sastanak. Tražila je fotografiju Plesnerovog pasoša kako bi mogla da organizuje putovanje, ali je Plesner odbio.
Pristao je da se sa regruterkom sastane u hotelu “St. Regis” u Pekingu. Grejs Vu se nije pojavila, ali je umesto nje došao mladić koji je Plesneru objasnio da je zadužen da ga odvede do konferencijske sale u kojoj su ga čekala trojica sredovečnih muškaraca. Oni su Plesneru objasnili da rade za državnu istraživačku organizaciju, ali nisu imali nikakvih dokaza za to.
“Pomislio sam kako je taj sastanak prilično čudan”, kaže Plesner.
Trojica muškaraca rekla su Plesneru da bi mogla da finansiraju njegovo istraživanje ukoliko bude pristao na saradnju koja podrazumeva i “pristup kineskom sistemu”.
Plesner je, posumnjavši da je reč o pripadnicima obaveštajne ili bezbednosne službe, ovaj slučaj prijavio britanskim vlastima po povratku u London gde je tada živeo.
DRHR je jedna od tri kompanije koje je nemačka obaveštajna služba identifikovala krajem 2017. kao organizacije za kineske agente, a da su agenti putem LinkedIna pokušali da kontaktiraju sa ukupno 10.000 Nemaca. LinkedIn je uklonio određeni broj naloga.
“Da sam na mestu LinkedIna, sada bih proaktivno uradio domaći”, kaže Plesner koji je istraživao kineske operacije na Institutu Hadson i prošle godine pisao o svom slučaju. “Ovo je samo vrh ledenog brega.”
© 2019 The New York Times
Tagovi
