Pre desetak dana Rio Tinto je saopštio da je opredelio 2,4 milijarde američkih dolara za projekat Jadar. Šta to znači za Srbiju i budućnost ovog projekta?
Opredeljivanje sredstava kompanije je prekretnica za projekat i snažna potvrda opredeljenja Rio Tinta da podrži Jadar, jedan od najvećih greenfield projekata litijuma na svetu. Ona znači da je kompanija spremna da investira u izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata, pod uslovom da projekat obezbedi sva neophodna odobrenja, dozvole i licence. Jadar se trenutno nalazi u fazi Studije izvodljivosti, koja bi trebalo da se završi do kraja ove godine. Sledeći koraci su dobijanje odobrenja za eksploataciono polje, koje će definisati granice prostora za eksploataciju, i podnošenje i odobrenje Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja će prethodno biti predmet javne rasprave.
Kada počne sa radom, projekat ima potencijal da 1% direktno i 4% indirektno doprinese BDP-u Srbije. Tokom izgradnje projekta biće angažovan veliki broj srpskih dobavljača, a Jadar će biti i veliki poslodavac u regionu i u Srbiji. U fazi izgradnje na projektu će biti zaposleno oko 2.100 ljudi, dok će u fazi rada rudnika i prerade mineralne sirovine taj broj biti oko 1.000. Konzervativne procene kažu da će budžet Loznice, zahvaljujući Jadru, biti veći za 60-70 procenata. Za domaću privredu ova investicija znači i razvoj konkurentnosti naših kompanija, jer se Rio Tinto obavezao da će pružiti pomoć u razvoju lokalnih biznisa, kako bi mogli da podrže rad rudnika tokom narednih decenija, što će doprineti i njihovom pozicioniranju u odnosu i na druge investitore.
U javnosti se mogu čuti mnoga upozorenja da će ovaj projekat, ako se realizuje, imati poguban uticaj na životnu sredinu ne samo lozničkog kraja već i šire. Pominje se natapanje zemlje sumpornom kiselinom, zagađenje vodotokova, onemogućavanje poljoprivredne proizvodnje. Šta je od svega ovoga tačno?
Zabrinjavajuća je količina dezinformacija na temu efekata po životnu sredinu, a mi se trudimo da na svaki takav navod odgovorimo činjenicama. Projekat Jadar će ispuniti ne samo zakone Republike Srbije i EU standarde koje Srbija poštuje, već i međunarodne standarde koje mi kao kompanija moramo poštovati. Rio Tinto je među globalnim liderima u rudarskoj industriji, posluje već 150 godina i kotira se na tri svetske berze, što nas sve obavezuje da poslujemo prema najvišim standardima. Projekat od početka usklađujemo sa regulativama EU, jer očekujemo da će u toku predviđenog životnog veka rudnika Srbija postati deo EU.
Sa sadašnjim nivoom tehnološkog razvoja, praktično ne postoji ekološki izazov za koji nije moguće naći adekvatno rešenje, pitanje je samo koliko je neko spreman da uloži novca. Celokupan projekat se planira uz strogo poštovanje standarda zaštite životne sredine. Prema sadašnjim procenama samo u zaštitu životne sredine uložićemo najmanje 100 miliona dolara. Svesni smo da ukoliko bude postojao i najmanji rizik po životnu sredinu za koji nemamo odgovarajuće rešenje, nećemo moći da dobijemo dozvolu za eksploataciju i izgradnju rudnika, postrojenja za preradu i deponije industrijskog otpada.
Da li će Jadar ličiti na rudnike kakve zamišljamo i gledamo u filmovima?
Jadar će biti rudnik 21. veka – moderno industrijsko postrojenje sa digitalno umreženim podzemnim rudnikom, koji se u realnom vremenu nadgleda iz centralizovanog operativnog centra. Kako bi se smanjile emisije ugljenika i potrošnja energije, u podzemnom rudniku koristiće se gotovo u potpunosti flota električnih vozila. Upravljanje vodama vršiće se uz pomoć najsavremenijeg postrojenja, zahvaljujući kome će približno 70% vode biti korišćeno iz recikliranih izvora.
Da li je istina da projekat Jadar nema ni „idejno rešenje“ za tehnologiju prerade, kako se često čuje?
Ovo je jedna od često ponavljanih neistina, i neobično je da iko može da poveruje da bi ozbiljna globalna kompanija odlučila da opredeli više od dve milijarde dolara u projekat koji nema „idejno rešenje“. Svi delovi tehnološke šeme odavno su poznati, bezbedni i široko primenjeni i koriste se u mnogim industrijama. Jedinstvenost jadarita je zahtevala da se ti već poznati koraci prilagode našoj rudi, i tako omoguće efikasnu i pouzdanu preradu. Posebno smo ponosni na uspeh stručnjaka koji su unapredili dosadašnje metode prerade rude litijuma i obezbedili da se proces odvija na ispod 100 Celzijusovih stepeni, što je ekološki mnogo prihvatljivije rešenje jer nema „prženja“ rude što je do sada bio slučaj u drugim operacijama. Proces prerade jadarita je razvijan i testiran tokom četiri godine u pilot-postrojenju u Australiji i proveren je od strane pet nezavisnih međunarodnih revizionih komisija.
I na kraju, srpske vlasti najavljuju referendum o Jadru. Da li je Rio Tinto spreman da poštuje rezultate takvog referenduma?
Referendum je jedan on legitimnih načina da ljudi izraze svoje mišljenje o temama od zajedničkog interesa. Naš zadatak u ovom trenutku je da nastavimo da transparentno pružamo informacije o svim aspektima projekta, što je glavni preduslov da građani mogu da ga razumeju, i da o njemu steknu stavove koji će biti utemeljeni na činjenicama, a ne na kampanji zasnovanoj na dezinformacijama. Za nas je najvažnije da Rio Tinto radi u skladu sa zakonima Republike Srbije, i u tom smislu za nas nema dileme.
Tagovi
