Ni dan danas, nakon više od 500 godina od njegovog odlaska, Leonardo da Vinči ne prestaje da fascinira svojom vizionaskom prirodom. I zaista, bio je prvi koji je tehnološke inovacije sistematski primenio kao pristup rešavanju problema u svim oblastima nauke. One su, s druge strane, razvijane primenom rigoroznih metoda, kroz proučavanje problema, unapređenje dizajna, sprovođenje eksperimenata i industrijalizaciju.
Danas se pak čovečanstvo suočava sa izazovima globalnih razmera, ali je i dalje jedini efikasan odgovor na njih kontinuirani razvoj inovacija.
Oslanjajući se na to uverenje, Intesa Sanpaolo grupa je 2018. godine osnovala kompaniju koja ga dosledno primenjuje – Intesa Sanpaolo Inovacioni centar. Zahvaljujući svojoj nacionalnoj, ali i međunarodnoj mreži habova i laboratorija, Inovacioni centar povezuje članove inovacionog ekosistema, poput tehnoloških kompanija, startapa, inkubatora, istraživačkih centara i univerziteta, a uz to promoviše i nove forme pokretanja poslovanja obezbeđujući pristup preduzetničkom kapitalu.
U okviru njega, Sektor za analizu trendova i primenjena istraživanja (TAAR) okuplja tim ljudi čiji je posao inspirisan Leonardovim učenjem. Samo Odeljenje za analizu trendova zaduženo je za identifikaciju i procenu inovacionih trendova koji nastaju uvođenjem novih tehnologija. Područje njihove analize obuhvata sve ključne industrijske sektore, dok pravce usmerava tehnologija. Zahvaljujući njihovom radu, danas možemo da pratimo ne samo to koliki značaj i transformativni potencijal ima svaka tehnologija, već i da prepoznamo prve tragove njene primene u novom kontekstu, što nam dalje omogućava da procenimo vreme i metode koji su potrebni za njenu punu implementaciju i u drugim oblastima.
I međuindustrijska vizija postaje sve značajnija inovativna istraživačka metoda koja nam omogućava da uvidimo i iskoristimo trenutni i potencijalni prostor za sinergiju između sektora koji u svojim oblastima delovanja mogu biti veoma udaljeni. Konkretan primer predstavljen je kroz X-Plore Spacetech izveštaj, koji analizira kako inovacije razvijene za svemirski sektor mogu tehnološki unaprediti oblasti kao što su poljoprivreda, zdravstvo, energetika, životna sredina, turizam, kao i mnoge druge.
Međutim, da bi znanje zaista imalo vrednost neophodno je da ga primenimo, pre svega kroz istraživanja, a zatim i u praktičnom i društvenom kontekstu.
Upravo zbog toga, Odeljenje za analizu trendova sarađuje sa dve primenjene istraživačke laboratorije koje istražuju granice inovacija u domenu dva fascinantna i, u mnogim aspektima, još uvek nepoznata sveta ljudske i veštačke inteligencije.
Ove laboratorije pokreću primenjene istraživačke projekte, kreirajući okvire eksperimentalnog rada sa partnerima iz oblasti nauke i definišući ciljeve, metode saradnje i očekivane rezultate sa vlasnicima preduzeća. One kombinuju tehničke, naučne kompetencije i novitete u odnosu na postojeću praksu, i primenjuju ih unutar kompanija, poštujući tehnička i zakonska ograničenja.
Na primer, laboratorija za veštačku inteligenciju ne pokriva samo razvoj algoritama, već i robotike.
Inovacioni centar i Sektor za korporativnu bezbednost Intesa Sanpaolo su 2021. godine pokrenuli projekat primenjenog istraživanja kako bi pronašli brze i efikasne načine za dezinfekciju površina i vazduha u zatvorenom radnom prostoru.
Sproveden je u dve faze: tokom prve analizirani su rezultati dezinfekcije površina robotom opremljenim UVC lampama, dok je tokom druge razvijen prototip robota (TRL 4) za prečišćavanje vazduha.
Istraživanje sprovedeno u prvoj fazi pokazalo je da upotreba automatizovanih sistema opremljenih UV lampama može biti efikasna za dezinfekciju površina u kancelarijama. Utvrđeno je da korišćenje ove tehnologije doprinosi smanjenju upotrebe hemijskih biocida, čime se ujedno sprečava i razvoj otpornosti na ove supstance, a sada se sprovodi i njena praktična primena u radnim okruženjima kako bi se evaluacija obavila na strukturirani način.
U drugoj fazi razvijen je prototip robota (TRL 4) namenjen dezinfekciji vazduha, koji integriše sistem za prečišćavanje vazduha sa uređajem za fotokatalizu i mobilnu platformu opremljenu algoritmima veštačke inteligencije koji omogućavaju da se robot autonomno kreće, identifikuje područja sa najvećim rizikom od infekcije i predvidi vreme potrebno za dezinfekciju okruženja. Implementirani navigacioni algoritam prepoznaje dinamične prepreke, poput kretanja ljudi, i tako osigurava bezbednu i odgovornu upotrebu robota, što doprinosti njegovoj društvenoj prihvatljivosti. Ova faza projekta omogućila nam je da predstavimo i prijavimo patent za razvijeni prototip.
Na njegovom unapređenju nastavljamo da radimo kroz inicijativu za razvoj nove serije TRL 7 koju smo pokrenuli ove godine, a pripremamo i strategiju za predindustrijalizaciju i industrijalizaciju kompletnog sistema.
Još jedan zanimljiv primer je projekat koji je razvila Laboratorija za neuronauku u saradnji sa Regionalnom direkcijom muzeja Lombardije 2019, iskoristivši dostupnost izuzetne umetničke izložbe na kojoj je Leonardova „Tajna večera“ bila istaknuta kao glavno remek-delo.
Cilj projekta je bila procena dimenzije iskustva povezanog sa instalacijom umetničkih dela „Tajne večere“ Leonarda da Vinčija i „Raspeća“ Donata da Montorfana, kao i putanje koja vodi do njih u Muzeju. Sve to da bi se istražilo kako odabrane karakteristike prikaza slika, kao što su npr. osvetljenje, ilustrativni paneli i vrsta rute, mogu pozitivno ili negativno da utiču na percepciju posetioca, kao i, posledično, na kvalitet posete.
Istraživački panel sastojao se od 38 učesnika, volontera različite nacionalnosti, prosečne starosti 38 godina. Neki od njih bili su redovni posetioci Muzeja, dok je drugima ovo bila prva poseta. Eksperiment je sproveden u trajanju od 2 dana: tokom prvog Muzej je bio zatvoren, dok je tokom drugog bio otvoren i za druge posetioce.
Kako bi se izmerile reakcije učesnika prilikom posmatranja umetničkih dela i time dobili objektivni podaci za poređenje ponašanja i reakcija mozga kod različitih subjekata podvrgnutih istim stimulansima, korišćeni su specifični neuronaučni uređaji.
Neki od ključnih nalaza bili su:
- Dve grupe, od kojih je jedna obuhvatala stručnjake, a druga laike u oblasti umetnosti, imale su različite reakcije u pogledu delova na koje su se fokusirali i za koje su se interesovali
- Sve učesnike je više privuklo delo Leonarda da Vinčija. Posebno su se zaustavljali na prikazu Isusa Hrista u središtu platna, a zatim prelazili na posmatranje apostola, i to sa leve na desnu stranu, što je smer u kom mozak obrađuje informacije
- Učesnici su imali izuzetno jake emocije tokom posmatranja ,,Tajne večere“, a u nekim slučajevima to stanje trajalo im je i do pet minuta, dok se u proseku pažnja gubi nakon 30 sekundi.
- Donato da Montorfano većini učesnika bio je nepoznat kao umetnik, a njegovo „Raspeće“ nije cenjeno, a ni posmatrano, uprkos tome što je bilo pozicionirano ispred „Tajne večere“
Imajući sve to u vidu, istakao bih da projekti u oblasti neuronauke koji se bave umetnošću, poput ovog, mogu da nam pruže korisne informacije o efikasnosti različitih postavki ili izbora osvetljenja, tako da lakše možemo da indentifikujemo opciju koja će imati maksimalni uticaj na posetioce, uz poštovanje fragilnosti samih dela (kao što je slučaj sa „Tajnom večerom“, koja je tokom vremena veoma oštećena, pre svega usled atmosferskih uticaja i vibracija).
Za kraj, na kakvim projektima će Inovacioni centar raditi u budućnosti?
Kako bismo u potpunosti iskoristili prednosti generativne veštačke inteligencije, želimo da u naš tim uključimo virtuelnog analitičara, odnosno da mašine naučimo da rade deo našeg posla, tako da o njih možemo da dobijamo sugestije i zajedno istražujemo nove trendove i pojave.
Upravo smo počeli da radimo na tome… Hajde da vidimo koliko daleko možemo da stignemo!
Tagovi
