Veštačka inteligencija (AI) postavlja nove izazove pred biznise i zaposlene, ali će ekspertiza biti prednost ljudi nad veštačkom inteligencijom, jedan je od zaključka panela „Moć veštačke inteligencije i podataka” održanog juče na konferenciji CEO Summit. Na ovu temu razgovor su vodili Aleksandar Grašić, osnivač edukativne platforme Outliers, Luka Aničin, konsultant za veštačku inteligenciju i podatke, i direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić.
Od kada je Chat GPT popularizovan kao proizvod baziran na veštačkoj inteligenciji koji je svima dostupan da bismo dobili prilagođene i personalizovane odgovore, otvoreno je pregršt mogućnosti za korišćenje ove tehnologije. U isto vreme doneo je i nove izazove otvarajući jednu od gorućih tema današnjice — kako će veštačka inteligencija promeniti poslovni svet?
Govoreći o razlikama u produktima rada kod ljudi koji za rešavanje poslovih izazova koriste i ne koriste Chat GPT, Nebojša Bjelotomić je istakao da su rezultati nedavnog istraživanja Harvardske škole biznisa pokazali kako su ljudi koji koriste ovaj alat uz jasne instrukcije zadate probleme rešavali 25 odsto brže. S druge strane, procenat primenjivih rešenja kod onih koji su koristili Chat GPT bio je 60 odsto u odnosu na ljude koji su radili bez pomoći Chat GPT-ja, a koji kvalitetna rešenja isporučuju u 80 odsto slučajeva.
Time se nametnulo pitanje šta jedan poslodavac može da uradi brže i bolje koristeći AI alate koji su dostupni.
„Na dnevnom nivou veštačka inteligencija može da nas učini produktivnijim. Kada vidimo da se nešto ponavlja, kada vidimo sastanke koje održavamo ili razmenu velike količine mejlova, treba da razmislimo o tome kako možemo to da automatizujemo i da se umesto repetativnim radnjama bavimo kreativnim delom posla koji zahteva određen nivo ekspertize samih ljudi. To je ono što je najdragocenije,“ rekao je Grašić.
To je poruka koju treba da pošaljemo i obrazovnom sistemu smatra Grašić, jer od njega treba da krene upoznavanje sa novim tehnologijama:
„Dolaze nam generacije koje su s tehnologijom sjedinjene od rođenja i ne smemo da im pošaljemo poruku da će ih veštačka inteligencija zameniti, već kako da uz nju nastave da jačaju svoju ekspertizu,“ objasnio je Grašić.
Luka Aničin se složio da je obrazovanje važno i dodao da je ono krucijalno i za procenu toga koliko trenutno možemo da se oslonimo na postojeće AI alate.
„Glavna tranzicija je u edukaciji, što zapravo znači da osvestite šta veštačka inteligencija može da radi za vas a šta ne. Većina razume Chat GPT i slične alate, ali to nisu jedini alati veštačke inteligencije koji se danas koriste. A kada pričamo o tome treba da znamo da ni Chat GPT ni bilo koji drugi AI alat ne zna sve stvari i nema kontekst jer nije treniran da nekoga leči ili odbrani na sudu nego da npr. predvidi koja je sledeća reč kada kucate tekst,“ zaključio je Aničin.
Nebojša Bjelotomić se nadovezao na ovu temu i skrenuo pažnju na to da kompanije kada nešto ne poznaju u dovoljnoj meri potpuno prirodno pozovu konsultante i u tom smislu upozorio:
„Kada dovedete konsultante vaši zaposleni će da brinu ko će da izgubi posao, a ako ih edukujete da razmišljaju šta mogu da urade sa ovakvim alatom da sebi olakšaju posao i postanu efikasniji, oni će sami gledati da ih što pre uvedu u svoju rutinu jer će im biti lakše, što je benefit koji će cela kompanija da vidi.“
Osvrnuvši se na to da su modeli veštačke inteligencije poput Chat GPT-a (stručno poznati kao veliki jezički generativni modeli ili LLM) dobri za opšta mesta, Luka je dao procenu i šta smatra da je sledeći korak za kompanije koje razmatraju da razvijaju alate veštačke inteligencije koji odgovaraju njihovim specifičnim potrebama:
„Najveća stvar koja se desila sa LLM-om je jednostavniji interfejs, sve ostalo u vezi sa ovom tehnologijom je postojalo i pre pet godina. AI je mnogo širi od toga da razgovaramo sa chatbot-om. Kompanije sa kojima radim imaju mnogo veće mogućnosti da na svojim podacima primene AI bez obzira na to da li će koristiti LLM ili neku drugu stvar. E-commerce biznisi npr. najveću vrednost imaju u sistemima preporuke proizvoda kupcima od kojih im direktno zavisi profit.“
Na samom kraju panelisti su se zapitali i da li živimo u vremenu kada je veštačka inteligencija nešto što je transformativna promena ili se radi o tehnološkom kretanju koje jednostavno prati razvoj koji se dešava decenijama unazad. O tome da li smo svedoci AI revolucije Grašić je rekao:
„Ovakvim besplatnim AI alatima je velikom broju ljudi dat pristup tehnologiji. Ona time jeste popularizovana, ali nije odmah našla jednaku primenu u poslovanju, tako da se preko noći nije desila revolucija. Ono što je važno jeste da razmišljamo kako postepeno možemo da uključujemo ove alate u stvari koje radimo.“
„Dešava se promena u načinu razmišljanja i biznisa i pojedinaca — u smislu da podaci više nisu posledica biznisa, već i resurs. Većina kompanija ne može da napravi komparativnu prednost sa strane tehnologije, ali su podaci oni koji kroz AI alate mogu da im donesu prednost na tržištu u smislu dodatnog znanja kako da poboljšaju ili unaprede prozivode i procese,“ podvukao je Aničin.
