Renan Rodrigez je oko godinu i po dana radio kao vozač dostave hrane u švajcarskoj kompaniji „Smood“ kada je „robot preuzeo kontrolu“. Tako taj 33-godišnjak opisuje program odnosno algoritam koji je njemu i njegovim kolegama dodeljivao isporuke i smene.
Rodrigez za DW priča da je firma koristila takav softver i 2020. kad je on tamo počeo da radi, a je, u određenom trenutku „robot“ postao u potpunosti odgovoran za planiranje radnog dana, a obraćanje ljudima menadžerima više nije bilo moguće.
Cilj „robota“ je bio da organizuje isporuke na najefikasniji mogući način. Iz perspektive poslodavca, to je uspelo, siguran je Rodrigez. Kada je počeo, kaže, radio je oko dve isporuke na sat, a pred kraj četiri-pet.
-pročitajte još: EU reguliše veštačku inteligenciju: Dokle sme da ide Veliki brat?
„Brzo sam shvatio da je to katastrofa na ljudskom nivou“, kaže Rodrigez za DW. „Robot“ je uneo razdor među zaposlene: najbrži vozači, oni s najboljim učinkom, dobijali su i više isporuka. Na kraju je, dodaje, video da dobija sve manje posla. Njegov ugovor (na nula sati) nije mu garantovao fiksnu mesečnu platu i bilo mu je teško da predvidi svoj prihod.
„Za mene je bilo najgore to što sam imao štopericu koja radi u svako doba i na svakom mestu, a da me već prate GPS-sistemi, itd.“ To je stvorilo ono što je on nazvao „društvenim stresom“. Umesto da npr. pozdravi ljude u restoranu kada uzima obrok, on bi u žurbi vikao na njih da požure. „To je tužno.“
Obračun sa robotima
Ono što su Rodrigez i njegove kolege nazvali „robot“ poznato je kao „algoritamsko upravljanje“. To podrazumeva da se odluke na radnom mestu donose prema kalkulacijama računara poznatim kao algoritmi. To je usko povezano s veštačkom inteligencijom, koja se, prema Evropskoj komisiji, „odnosi na sisteme koji pokazuju inteligentno ponašanje analizom svog okruženja i preduzimanjem akcija – s određenim stepenom autonomije, a radi postizanja specifičnih ciljeva.“
Upotreba algoritamskog upravljanja posebno je povezana sa takozvanom „gig-ekonomijom“ – odnosno kompanijama poput Ubera i Deliveroa, čiji su radnici obično frilenseri ili imaju ugovore na nula sati.
Činjenca je da veštačka inteligencija brzo prodire u različite privredne grane. Za kancelarijske poslove mogu biti raspoređeni u regrutaciji osoblja ili za praćenje učinka radnika.
Istraživanje konsultantske kuće PWC iz 2022. koje je obuhvatilo hiljadu firmi pokazalo je da je tokom 12 meseci između šestine i četvrtine koristilo veštačku inteligenciju u zapošljavanju ili zadržavanju zaposlenih. Među firmama koje su bile najnaprednije u korišćenju veštačke inteligencije, oko 40 odsto ju je koristilo da kod zaposlenih poboljša sticanje veština ili da poveća produktivnost.
Firme mogu da koriste podatke o zaposlenima ili kandidatima na različite načine, ističe se u izveštaju koji je prošle godine objavio OpenMind, neprofitna inicijativa španske banke BBVA. „Radnici u odeljenjima za ljudske resurse donose odluke o tome koga će zaposliti, procenjuju radnika i donose odluke njegovom napredovanju, identifikuju kada je verovatno da će neko napustiti posao i selektuju buduće šefove. Analitika ljudi se takođe koristi za upravljanje učinkom radnika.“
Uzmimo na primer firmu „HireVue“ iz SAD, koja prema njenoj veb-stranici ima više od 800 klijenata, uključujući i velike multinacionalne kompanije kao što su „Amazon“, „G4S“ i „Unilever“.
Koristeći video-intervjue za zapošljavanje, „HireVue“ tvrdi da može znatno da ubrza proces zapošljavanja, da kandidatima ponudi veću fleksibilnost i time zapošljavanje učini pravednijim. Oni kažu da se algoritmi mogu podesiti tako da eliminišu nesvesne rasne i rodne predrasude uobičajene kod ljudi koji zapošljavaju. Navodeći kao primer svog britanskog klijenta, „Kooperativnu banku“, „HireVue“ ukazuje da su tamo pomogli da se smanji rodna pristrasnost favorizovanja muškaraca sa odnosa 70/30 na 50/50.
Međutim, brojni stručnjaci i novinari poslednjih godina ukazuju na rizik od reprodukcije rasističke, seksističke ili neke druge pristrasnosti pri zapošljavanju koje se vrši uz pomoć veštačke inteligencije. Jedna studija sprovedena prošle godine u SAD otkrila je da su roboti više puta diskriminisali žene i ljude koji nisu bele boje kože.
Američka komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja čak je izdala i smernice o korišćenju veštačke inteligencije na radnom mestu, upozoravajući da „njena upotreba može da ugrozi kandidate za posao i zaposlene sa invaliditetom“. Na primer, šta ako ste postigli loš rezultat na testu koji je zahtevao visoku spretnost kucanja odnosno korišćenja tastature?
Veštačka inteligencija pomaže u štednji energije
03:26
U planu promene zakona u EU
U Evropskoj uniji su u pripremi dva važna zakonakoji bi trebalo da utiču na način na koji se veštačka inteligencija primenjuje na poslu. Evropska komisija naglašava da veštačka inteligencija generalno može da bude korisna za građane i firme, ali da takođe predstavlja rizik za osnovna ljudska prava.
U okviru predloženog zakona o veštačkoj inteligenciji kao oblasti visokog rizika, posebno su pomenuti zapošljavanje, upravljanje radnicima i pristup samozapošljavanju.
Za proizvođače i kupce takvih tipova veštačke inteligencije, zakon će predvideti specifične obaveze odnosno kontrole, pre nego što proizvodi stignu na tržište. Između ostalog, ispitao bi se kvalitet podataka koji se koriste za obuku sistema veštačke inteligencije (loše obučeni sistemi mogu da proizvedu pristrasne rezultate), odredbe o transparentnosti za kupce i nivoe ljudskog nadzora. Programeri veštačke inteligencije takođe bi imali obavezu nadgledanja kada proizvod dođe na tržište.
Iz perspektive radnika, zakon o veštačkoj inteligenciji ne reguliše to kako šef može da je koristi, ukazuje Aida Ponce del Kastiljo iz Evropskog sindikalnog instituta. „To je propuštena prilika“, kaže ona za DW. Obaveze imaju samo prodavci tehnologije.
Određene tehnologije su potpuno zabranjene zakonom o veštačkoj inteligenciji, kao što je sistem „društvenog bodovanja“, recimo onaj koji se na primer koristi u Kini. Ali to i nema nekog velikog uticaja na radno mesto.
Drugi deo zakona o veštačkoj inteligenciji koji je u pripremi je Direktiva o radu na digitalnim platformama (Platform Work Directive), objašnjava Ponce. Tamo postoji posebno poglavlje o algoritamskom upravljanju, ali pokriva samo oko 28 miliona radnika u EU koji rade u tom sektoru. Predloženi zakon, prema Evropskoj komisiji, „povećava transparentnost u korišćenju algoritama od strane digitalnih platformi, obezbeđuje ljudski nadzor poštovanja radnih uslova i daje pravo na osporavanje automatizovanih odluka.“
Ti nacrti zakona – oba još na putu kroz zakonodavni proces EU – trebalo bi da daju radnicima instrumente da izazovu potencijalno problematičnu upotrebu veštačke inteligencije od strane svojih šefova, rekla je Ponce, upozoravajući da je oni neće potpuno zabraniti. Jedna od dve stvari za koje veruje da bi trebalo da budu zabranjene jeste tehnologija čitanja emocija (jedan od najspornijih oblika veštačke inteligencije). Mnogi stručnjaci sumnjaju da su emocije dovoljno jednostavne ili univerzalne za merenje. Drug je suspenzija naloga za radnike koji nisu stalno zaposleni, na primer vozači „Ubera“.
„Ne želim da kažem da je veštačka inteligencija loša. Posvetila sam 20 godina svog života proučavanju tehnologija i uvek se radi o upravljanju rizicima za ljude“, rekla je Ponce.
Osećanja bivšeg vozača dostave Rodrigeza o „robotu“ dovoljno su jasna: on je uveren da bi trebalo mnogo više regulisati to šta firme smeju, a šta ne. Firma ga je na kraju i otpustila. Ali to ga, kaže, ne brine. Sklopio je ugovor o obuci za posao iz snova. Postaće mašinovođa.
U planu promene zakona u EU
U Evropskoj uniji su u pripremi dva važna zakonakoji bi trebalo da utiču na način na koji se veštačka inteligencija primenjuje na poslu. Evropska komisija naglašava da veštačka inteligencija generalno može da bude korisna za građane i firme, ali da takođe predstavlja rizik za osnovna ljudska prava.
U okviru predloženog zakona o veštačkoj inteligenciji kao oblasti visokog rizika, posebno su pomenuti zapošljavanje, upravljanje radnicima i pristup samozapošljavanju.
Za proizvođače i kupce takvih tipova veštačke inteligencije, zakon će predvideti specifične obaveze odnosno kontrole, pre nego što proizvodi stignu na tržište. Između ostalog, ispitao bi se kvalitet podataka koji se koriste za obuku sistema veštačke inteligencije (loše obučeni sistemi mogu da proizvedu pristrasne rezultate), odredbe o transparentnosti za kupce i nivoe ljudskog nadzora. Programeri veštačke inteligencije takođe bi imali obavezu nadgledanja kada proizvod dođe na tržište.
Iz perspektive radnika, zakon o veštačkoj inteligenciji ne reguliše to kako šef može da je koristi, ukazuje Aida Ponce del Kastiljo iz Evropskog sindikalnog instituta. „To je propuštena prilika“, kaže ona za DW. Obaveze imaju samo prodavci tehnologije.
Određene tehnologije su potpuno zabranjene zakonom o veštačkoj inteligenciji, kao što je sistem „društvenog bodovanja“, recimo onaj koji se na primer koristi u Kini. Ali to i nema nekog velikog uticaja na radno mesto.
Drugi deo zakona o veštačkoj inteligenciji koji je u pripremi je Direktiva o radu na digitalnim platformama (Platform Work Directive), objašnjava Ponce. Tamo postoji posebno poglavlje o algoritamskom upravljanju, ali pokriva samo oko 28 miliona radnika u EU koji rade u tom sektoru. Predloženi zakon, prema Evropskoj komisiji, „povećava transparentnost u korišćenju algoritama od strane digitalnih platformi, obezbeđuje ljudski nadzor poštovanja radnih uslova i daje pravo na osporavanje automatizovanih odluka.“
Ti nacrti zakona – oba još na putu kroz zakonodavni proces EU – trebalo bi da daju radnicima instrumente da izazovu potencijalno problematičnu upotrebu veštačke inteligencije od strane svojih šefova, rekla je Ponce, upozoravajući da je oni neće potpuno zabraniti. Jedna od dve stvari za koje veruje da bi trebalo da budu zabranjene jeste tehnologija čitanja emocija (jedan od najspornijih oblika veštačke inteligencije). Mnogi stručnjaci sumnjaju da su emocije dovoljno jednostavne ili univerzalne za merenje. Drug je suspenzija naloga za radnike koji nisu stalno zaposleni, na primer vozači „Ubera“.
„Ne želim da kažem da je veštačka inteligencija loša. Posvetila sam 20 godina svog života proučavanju tehnologija i uvek se radi o upravljanju rizicima za ljude“, rekla je Ponce.
Osećanja bivšeg vozača dostave Rodrigeza o „robotu“ dovoljno su jasna: on je uveren da bi trebalo mnogo više regulisati to šta firme smeju, a šta ne. Firma ga je na kraju i otpustila. Ali to ga, kaže, ne brine. Sklopio je ugovor o obuci za posao iz snova. Postaće mašinovođa.
Tagovi
