Imenovanje Adolfa Hitlera za kancelara nemačkog rajha 1933. promenilo je tok istorije. Kako je došao na vlast?
„30. januar 1933. postao je prekretnica u nemačkoj istoriji“, rekao je za DW Dan Diner, nemačko-izraelski istoričar i pisac.
„Dogodilo se nešto što nam kao istoričarima, ali i kao savremenicima, omogućava da procenjujemo vremena pre i posle toga. To je možda jedan od najistaknutijih i po svojoj vidljivosti jedan od najznačajnijih datuma u nemačkoj istoriji 20. veka“.
30. januara 1933. Adolf Hitler nije preuzeo vlast, već je ona predata Hitleru: predsednik Rajha Paul fon Hindenburg imenovao ga je za kancelara Rajha. Ostareli general se dugo opirao Hitleru, odbijajući da mu da mesto kancelara u avgustu 1932. uprkos dobrim rezultatima na izborima – što je bio jedan od najvećih Hitlerovih poraza.
U svom delu o Hitleru, objavljenom 1998. britanski istoričar Ijan Keršo navodi različite faktore koji su bili odlučujući za preuzimanje vlasti: S jedne strane, došlo je do erozije demokratije u Vajmarskoj republici da bi se zaštitili ili nametnuli sopstveni – često ekonomski interesi. Osim toga, apsolutna odlučnost desnih konzervativaca da „eliminišu demokratiju i unište socijalizam”.
U previranjima tokom svetske ekonomske krize, ponovo se oslanjalo na autoritarni sistem, ali je pritom Hitlerova volja za moć i uništenje bila potcenjivana – sa više strana i više puta. „Hitler nije bio neizbežni rezultat nemačkog ‘posebnog puta’”, rekao je Keršo, ali nije bio ni samo „nezgoda”. Hitler se mora posmatrati u kontekstu njegovog vremena: Prvi svetski rat, nacionalno poniženje, revolucija i strah od boljševizma.
Naravno, mnogi faktori su bili u igri, kaže i istoričar Dan Diner, koji je uradio mnogo uporednih istraživanja na ovu temu. Konkretno, za njega su važni faktori ekonomska kriza i struktura Vajmarskog ustava, po kojoj su radikalizovane stranke mogle brzo da uđu u parlament.
Uprkos tome on i dalje vidi jednu kontradikciju. Imenovanje Hitlera za kancelara je bio iznenađujući događaj, naglašava Dan Diner. „NSDAP je bio pri kraju. Od jeseni 1932. je privreda počela ponovo da dobija na snazi. NSDAP na silaznoj liniji, a privreda na uzlaznoj. I upravo u tom trenutku Hitler je postavljen za kancelara. To zapravo nije moralo da se desi.“
Upravo pitanje o neminovnosti dolaska Hitlera na vlast ne da mira istoričarma ni dan danas. Na specijalnoj izložbi „Putevi kojima se nije krenulo“ (Roads not taken), Nemački istorijski muzej u Berlinu pokazuje moguće scenarije koji su mogli da promene tok istorije – što je potpuno neobičan pristup istorijskom posmatranju. Centralni istorijski događaji seciraju se kao pod mikroskopom.
Kako je Hitler postao kancelar
Činjenica da je Hitler postao kancelar 1933. umnogome je bila proizvod zamršenih intriga moćnih ljudi.
Veliki broj ličnosti je igrao zlokobne uloge – pre svih Franc fon Papen, koji je u novembru 1932. morao da podnese ostavku na mesto kancelara Rajha i sada video šansu da povrati vlast. Isprva je stvarno i uspeo: postavljen je za vicekancelara u vladi Hitler-Papen-Hugenberg 30. januara 1933. godine.
Fon Papen je bio Hindenburgov čovek od poverenja. U januaru 1933. pregovarao je sa Hitlerom o uslovima za kancelarsku funkciju i zajedničku vladu – i na kraju ubedio i Hindenburga da je to pravi put. Istovremeno je postajalo jasno da tadašnji kancelar Kurt fon Šlajher ne može da se održi.
U januaru 1933. druge strane su se ponadale, između ostalog i zbog naizgled ublaženih Hitlerovih zahteva da bi on dozvolio da se takoreći pripitomi ako bi bio integrisan u vladu. Monumentalna zabluda.
„Postoji jedna Hitlerova rečenica: ‘Vi ste me pronašli.’ – e od toga me hvata jeza. Kao da je neka magična sila dovela baš njega u situaciju koja će imati neviđenu razornu moć“, kaže Diner o toku istorije.
Iz perspektive izložbe je jasno da su i žudnja za moći i lični interesi pojedinih aktera utrli put Hitleru.
Druga važna tačka bila je finansijska podrška NSDAP-a od strane nemačkih firmi. Jer, partija je 1932. imala finansijkih problema. Ulogu industrijalaca u to vreme i način na koji su podržavali Hitlera u predizbornoj kampanji opisuje, na primer, politikolog, istoričar i finansijski novinar David de Jong u svojoj knjizi „Mračna istorija najbogatijih nemačkih dinastija industijalaca“ (2022).
Pouke: Poštujte institucije i otvorite oči
Dan Diner takođe posmatra istoriju u svetlu savremenih pitanja.
„Veliki problem je bio to što su se urušile institucije koje su obezbeđivale demokratiju“, kaže Dan Diner. To je dovelo do ogromnog gubitka kontrole. U završnoj fazi Vajmarske republike, vladom se upravljalo isključivo vanrednim dekretima, parlament je bio blokiran, a predsjednik Rajha Hindenburg je mogao da imenuje i razrešava kancelare po svom nahođenju.
Koje pouke danas treba da izvučemo iz ovoga? Odgovor Dana Dinera je jednostavan, ali smislen: „Pouka je da treba poštovati institucije“.
I držati oči otvorene: iako je Šturmabtajlung (SA) Nacističke partije marširao u povorci sa bakljama centrom Berlina do Brandenburške kapije uveče tog 30. januara, većina ljudi nije primetila katastrofu koja počinje.
Veliki deo ozbiljne štampe nije video razlog za zabrinutost. Malo ko je prepoznao opasnost. Ali, njihova upozorenja niko nije hteo da čuje. I tako je došlo šta je došlo: 60 miliona mrtvih širom sveta.
Tagovi
