Imaju treneri tu rečenicu – zaustavićemo glavnog igrača, pa neka nas pobedi neki sporedni, ako može. Sasvim sigurno Dok Rivers nije na taj način pristupio pripremi utakmice protiv Atlanta Hoksa i kao igrača koji slobodno može da pobedi njegove Sikserse, označio Bogdana Bogdanovića. I pored toga, srpski košarkaš je na početku utakmice igrao sam.
Dobio je dosta prostora od odbrane Filadelfije i dobro ga je iskoristio, ubacivši jedinih sedam poena u prvih šest minuta utakmice za Hokse. Atlanta je izgledala nervozno, šutirala loše iz igre, a Bogdanović je sve do poluvremena ostao glavni strelac ekipe.
Do poluvremena su se Hoksi i držali (bilo je pet razlike), od poluvremena su kola krenula da klize nizbrdo i sve se završilo pobedom Filadelfije 127:111, za 2:1 u seriji.
Samo, Hokse nije pobedio Embid koji je na kraju imao najviše poena.
Pobedili su ih Korkmaz i Heris.
Turski košarkaš je u trenucima kada su obe ekipe bila zbunjene i gubile mnogo lopti, bio za Sikserse ono što je Bogdan bio za Hokse. Pogađao je, preuzimao odogovornost i brzo ubacio 10 poena. A onda je u poslednjih pet minuta, kada je izgledalo da postoji mala šansa da Hoksi zakuvaju utakmicu, pogodio trojku da ućutka punu halu.
Heris je u međuvremenu radio sve i bio konstanta ekipe i kada je Bogdan uspevao da zaustavi Simonsa ili mu ukrade loptu, ili kada je Embid teško izlazio na kraj sa odbranom Atlante.
Međutim, ni sudijski kriterijum nije pomogao timu Nejta Mekmilana. Embid je često u kontaktu, udvojen, ali je u nekim trenucima delovalo da sudije nad njim olako sviraju faulove, naročito na šutu, pa je tako šutnuo 16 slobodnih bacanja.
Meč je završio sa 27 poena, Heris sa 22, Simons sa 18 i Korkmaz sa 14.
Najbolji strelac Hoksa bio je Tre Jang sa 28 poena, pratio ga je Kolins sa 23, dok je Bogdanović meč, posle odličnog otvaranja, završio sa 19 poena. Bogdan je zaista tokom prvog poluvremena bio najpouzdaniji igrač Hoksa, ali je u drugom poluvremenu izbledeo kako je cela ekipa krenula nizbrdo.
Međutim, nije on spustio ručnu. Mogli bismo da kažemo da je to uradio Tre Jang da je kriterijum suđenja bio ujednačen. Činjenica je da odbrana nad Embidom i odbrana nad Jangom nisu jednako tretirane, Tajbul ga je čuvao kao da se igra rukomet, Simons je pokušavao da mu uđe u glavu i sve mu je to unelo nervozu.
Ali i pored 28 poena Jang je delovao nezadovoljno, često nije uspevao da se snađe i u prvom poluvremenu je imao pravu sreću da je Kolins sa vrh table prikucavao njegove ispod prosečne alej-ap pasove. Na početku drugog poluvremena, za tačno minut i 58 sekundi, Jang je napravio pet grešaka – promašio dva isforsirana šuta, napravio dva glupa faula, izgubio loptu.
Baš tada je Filadelfija pobegla na dvocifrenu razliku i do kraja zadržala prednost.
Nekada statistika zaista ume da prevari, pa tako na ovoj utakmici najefikasniji igrači nisu bili najkorisniji za svoje ekipe.
Filadelfija izgleda kao tim koji je uspeo da vrati Janga korak unazad i da mu poremeti balans koji je ove sezone stekao. Za razliku od serije sa Niksima, sada ne mora da se bori sa vređanjem sa tribina nego sa odličnom odbranom protivnika.
Ako ne bude uspeo to da prevaziđe, serija bi uskoro mogla da se završi.