Samo onaj ko nije prošao pored Sanrema u poslednjih dvadesetak godina mogao je da se iznenadi pobedom benda Måneskin na čuvenom podijumu u teatru Ariston.
Klinci iz Rima trijumfovali su početkom marta, pod nadzorom Zlatana Ibrahimovića, nad mnogo izvikanijim imenima, pokazavši da ovaj novi, postpandemijski svet, ide u nekom drugom smeru.
Sanremo odavno nisu samo kancone, tu je najbolje od moderne muzike, a oni su bili najbolje od moderne muzike.
Måneskin su prema kladionicama bili i jasni favoriti Pesme Evrovizije, sa svojom “Zitti e buoni”, a ono što su bukmejkeri predviđali na kraju se i desilo.
U foto-finišu, ispred Francuske i Švajcarske, Damijano, Viktorija, Tomas i Etan opravdali su očekivanja svoje nacije i svih onih koji znaju da svaki čovek ima makar dve domovine, od kojih je makar jedna Italija.
Uz suze radosnice, kako to na kič festivalima mora da bude.
Måneskin je vratio rokenrol, vratio energiju u ovu čudnu godinu, slavio u Roterdamu malo i za sve one koji su željni muzike, života i radosti.
Ovako je Nedeljnik to video posle Sanrema, odakle je – uz italijanski scenario – ovaj bend krenuo da pokori Evropu:
Bio je to važniji festival od bilo kog Sanrema u poslednjih nekoliko decenija, možda i od onog prvog, od kojeg je sve počelo i koji su svi od tada imitirali, ko uspešnije, ko manje; kao veliki, spektakularni podsetnik, sve sa šljokicama i potpeticama, da je Italija preživela, da će italijanski scenario zauvek značiti samo miris mora i ristreta i dobru hranu i senku koju stadion nedeljom tačno u 15 časova baca na polovinu terena.
A pesme? Pesme su bile vesele i tužne, duhovite i potresne, raznovrsne i mahom dobre. Neke su otišle u eskapizam, neke druge, poput mog favorita (na kraju je dobio i nagradu kritike), Willieja Peyotea, bavile su se ovim novim, pa njegova „Mai dire mai“ počinje disklejmerom „Ovo je Italija budućnosti, zemlja muzike, dok je svuda okolo smrt“ i rečenicom „Otvaramo stadione, ali nema koncerata ni pozorišta“ u refrenu.
Trijumfovali su veseli rokeri Mĺneskin, s pesmom koja je taman daleko od onog uvreženog stereotipa o kanconi koliko je Sanremo 2021. bio daleko od Sanrema 2020.
Trijumfovao je, naravno, i Zlatan Ibrahimović.
I trijumfovao je italijanski scenario, onaj pun radosti, normalnosti, veselja i novog života, neuporediv sa životom i osobama iz zlokobnog SMS-a od poslednjeg marta i sa još zlokobnije konferencije od subote uveče.
Pogledajte nastupe benda Måneskin i na Sanremu i u Roterdamu.
Tagovi
