(Beta-AFP) – Olupina broda Endjurans britanskog istraživača Ernesta Šakltona koji je teško oštećen ledom i potonuo 1915. kod Antarktika, pronađena je u Vedelovom moru na dubini od 3.000 metara, objavili su danas istraživači.
„Vrlo smo uzbuđeni što smo lokalizovali i snimili slike Endjuransa“, rekao je Mensun Baund, direktor izstraživačke misije koju je organizovala fondacija Folklands Maritajm Heritidž Trast.
„To je daleko najlepša drvena olupina koju sam ikad video. Stoji uspravno, vrlo ponosno na dnu mora, netaknua u fantastično očuvanom stanju“, dodao je istraživač i rekao da može da se pročita čak i ime broda.
Ostaci broda otkriveni su na oko šest kilometara od mesta njegovog potapanja, naveli su istraživači.
Ekspedicija za potragu koja broji oko 100 ljudi napustila je Kejptaun 5. februara na južnoafričkom ledolomcu, nadajući se da će naći olupinu pre kraja leta u toj oblasti.
Endjurans je napustio britansko ostrvo Južna Džorđija u Južnom Atlantiku krajem 1914. na ekspediciju predvođenu Šakltonom, u prvom pokušaju prelaska Antakrtika od Vedelovog mora do Rosovog mora preko Južnog pola. Šaklton je krenuo u ekspediciju sa timom od 27 ljudi.
Ali januara 2015. brod je zarobljen u ledu u Vedelovom moru blizu ledene barijere Larsen. Zarobljen mesecima brod je polako lomljen ledom i potonuo je u novembru 1915, na dubinu od oko 3.000 metara.
Ekspedicija je postala legendarna zbog uslova preživljavanja posade koja je mesecima kampovala na ledu pre nego što se odvojio i oni su se u čamcu sklonili na negostoljubivo ostrvo naspram Antarktičkog polustrva.
Takođe zbog smelog Šakltonovog putovanja, on je u čamcu iz Endjuransa sa nekoliko svojih ljudi, krenuo da traži pomoć i vratio se i spasao celu posadu.
Uz talase koji su nekada dostizali visinu i do 20 metara, plovili su pune dve nedelje preko 1.482 kilometara ledenog okeana do ostrva Južna Džordžija. Zatim su pešačili gotovo 52 kilometra duž planinske unutrašnjosti ostrva i na posletku pronašli pomoć – lovce na kitove.
Ekspedicija Endjurans 22, koristila je savremenu tehnologiju i posebno dva podvodna drona u istraživanju te oblasti koju je sam Šaklton opisao kao „najgori deo najgoreg mora na svetu“ zbog uslova koje je stvorio led.