Da se pitaju aktuleni francuski političari, koji se ovih dana bore za mesta na izborima za Evropski parlament, Srbija sasvim sigurno ne bi postala članica EU do 2025. godine. Protiv članstva Srbije u Uniji izjasnilo se čak 9 od 12 nosilaca lista francuskih partija na izborima za Evropski parlament, koji su protekle nedelje učestvovali u TV debati na javnom servisu Francuske, piše Blic.
Tri su važne poruke koje Srbija može da izvuče iz ovog događaja.
Prvo, u žustroj debati o gorućim evropskim temema našlo se i pitanje o Srbiji u EU, što jasno govori da je ta tema važna za njihove birače, a devet negativnih odgovora ja jasna poruka o raspoloženju Francuza prema integracijama Srbije i cillju koje su aktulene vlasti zacrtale – članstvo u EU do 2025.
Drugo, o Srbiji se raspravljalo punih 7 minuta, što nikako nije malo u televizijskim vremenskim katergorijama, naprotiv, a debata je sve vreme bila na ivici „svađe“, što, čini se, poručuje da je po pitanju „srpskog sna o EU“ francusko javno mnjenje ipak donekle podeljeno. Makar u smislu da su oni koji zastupaju te udaljene stavove prilično ostrašćeni, kako za tako i protiv.
Treće, ova debata još jednom pokazala da postoji drastičan zamor od proširenja među građanima EU, prevashodno zbog sve jasnijih signala o krizi same Unije, kao i loših iskustava sa prijemom pojedinih članicama iz istočnog bloka.Debata 12 kandidata u FRA za izbore za EU parlament. Pitanje: Da li ste da Srbija postane članica do 2025.godine? 10 je bilo protiv, 2 za. Laku noć evropske integracije.
Ovo televizijsko ne, sasvim sigurno nije prvo koje je Srbija dobila iz Pariza, navodi Blic. Još se nismo potpuno otreznili ni od posete francuske ministarke Natali Loazo, inače učesnica TV debate, koja je nedavno usred Beograda poručila da sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica, zapravo ponavaljujći jasan negativan stav francuskog predsednika Emanuela Makrona prema priširenju, a iz Pariza je stigao novi „hladan tuš“.
Jasno je, međutim, da Francuska nije jedina koja se pita i neće samostalno odlučivati o prijemu Srbije. Isto tako, jasno je da su stavovi izrečeni u ovoj televizijskoj debati usko skopčani za kampanjom i izborima, pa su zbog toga siguno ekstremniji i više populistički nego što je moguće zastupati ih u uobičajenim političkim uslovima.
Ipak, piše Blic, ne treba ni zanemariti da je Francuska, uz Nemačku, jedna od dva glavna igrača u Evropi. Isto tako, ne treba prenebregnuti ni poziciju Makrona, glavnog zastupnika krilatice „reforma EU pre novih članica“, koji već izvesno vreme pokušava da se nametne kao novi lider EU i da tu ulogu i funkcionalno preuzme po odlasku nemačke kancelarke Angele Merkel, najavljenom za 2021. godinu.
Ne šalim se!
Bez toga da znamo da li su, i ako su kako su, glasali i o nekoj drugoj državi u regionu ne govori nam ništa, a ako nisu onda to i nije tako loš znak jer barem nas pamte i spominju, zare ne?