Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer obećao je u Vjelunju da Nemačka neće zaboraviti na odgovornost koju joj nameće istorija.
Štajnmajer je, u prvom gradiću u Poljskoj koji je njegova zemlja pod vladom fašista bombardovala još pre objave Drugog svetskog rata, zamolio za oproštaj za ratne strahote na poljskom jeziku.
„Cinizam nemačkog agresora bio je bezgraničan, posledice strašne ali bez obzira na to nema mnogo Nemaca koji znaju za događaje u Vjelunju i došlo je vreme da se to promeni. Vjelunj mora da ostane u našim mislima i srcima. Prošlost ne može da se zaboravi. Ona ne prolazi. Želimo to da pamtimo i prihvatamo tu odgovornost koju nam nameće naša istorija“, kazao je u zoru na svečanom obeležavanju godišnjice bombardovanja tog grada predsednik Štajnmajer.
Na nemačkom jeziku a zatim i na poljskom rekao je da odaje poštu žrtvama napada na Vjelunj, poljskim žrtvama nemačke tiranije i moli za oproštaj.
Obeležavanje 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata počelo je danas u Poljskoj u Vjelnju u centralnoj Poljskoj gde su Frank Valter Štajnmajer i predsednik Poljske Andžej Duda zajedno u svitanje odali poštu civilnim žrtvama Drugog svetskog rata.
Vjelunj su kao prvi bombardovali avioni Hitlerovog ratnog vazduhoplovstva 1. septembra 1939. godine u 4:40 ujutru, dok je gradić spavao, iznenada, dok još Nemačka nije objavila rat Poljskoj.
Tri četvrtine Vjelnunja leglo je u ruševinama, bombardovane su i bolnica i sinagoga a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari, jer preciznog spiska nema, poginulo je oko 1.200 ljudi.
„I danas je sećanje bolno. Bio je to teror za kojim je usledilo uništavanje, nastavilo se ponižavanje, svi progoni, torture i ubijanje miliona poljskih građana i poljskih i evropskih Jevreja“, kazao je nemački predsednik i zahvalio Poljacima i Evropljanima što su uprkos svim tim jezivim zločinima koje je njegova zemlja počinila širom sveta pružili ruku pomirenja i ponovo prihvatili Nemce u krug Evrope i Evropljana.
Predsednik Poljske Andžej Duda zahvalio je Štajnmajeru za tu moralnu satisfakciju da je kao predsednik Nemačke obeležavanje godišnjice počeo baš u Vjelunju.
„Mislite li da je lako doći u grad koji su pre 80 godina zverski uništili ljudi iz vlastitog naroda? Iz prethodnog pokolenja, pokolenja očeva i dedova. Zar mislite da je lako pogledati u oči onima koji su preživeli ili onima koji nose u sebi ceo život traume? Hvala predsedniče. Vidim čoveka koji je došao s pokornošću, pognute glave za to da oda poštu. Prisustvo predsednika Nemačke to je vid moralne satisfakcije“, kazao je predsednik Duda Štajnmajeru i građanima Vjelunja.
Centralna državna svečanost obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata održava se ovog puta izuzetno u Varšavi a ne u Gdanjsku, gde je formalno rat počeo napadom nemačkog bojnog broda na poljski garnizon u svitanje 1. septembra 1939. godine, zato što je ceo program podređen glavnom gostu, predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je, međutim, zbog uragana na Floridi u poslednjem trenutku otkazao posetu i učešće u Varšavi.
Obeležavanje godišnjice u Varšavi je u svetu izazvalo prvi put i kontroverze zato što su za razliku od proslava pre 10 godina ovog puta poljske vlasti konzervativne stranke Pravo i Pravda nastojale da izbegnu po svaku cenu da jedna od glavnih zvanica bude predsednik Rusije Vladimir Putin i umesto svečanosti sa nekadašnjim ratnim saveznicima, vlasti su odabrale da je obeleže sa sadašnjim iz NATO, Evropske unije i Istočnog partnerstva.
Sa Zapadnog Balkana bez obzira na velike civilne žrtve i jak antifašistički pokret njihovih zemalja pozivnicu tako nisu dobili predsednici Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije i njih nema među 250 gostiju iz 40 državnih delegacija.