Svetski čelnici neće moći da ostvare svoja obećanja o klimi ako ne poduzmu hitne mere za „brzo i opsežno smanjenje“ emisije štetnih gasova. Klimatska kriza je već započela, sada treba učiniti sve da se ona ublaži, prenosi Dojče vele.
Zagađenje ugljendioksidom raste tolikom brzinom da će ključni prag u borbi protiv zaustavljanja klimatskih promena – ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka – biti pređen već u sledećih 15 godina.
To je jedan od glavnih nalaza izveštaja kojeg su odobrili delegati iz 195 zemalja, a u ponedeljak (9.8.2021.) objavilo Međunarodni savet za klimatske promene (IPCC). Analiza, koja dolazi usred rekordnih vrućina i kiša koje su potresle i bogate i siromašne zemlje, oslanja se na više od 14.000 recenziranih naučnnih studija za procenu klimatskih promena.
Izveštaj pruža sliku stanja planete koji su ljudi za samo nekoliko stotina godina promijenili do neprepoznatljivosti.
„Ovaj izvještaj daje prikaz stvarnosti“, rekla je Valeri Mezon-Delmote, kopredsednica radne grupe IPCC-a.
Sagorejevanjem fosilnih goriva i oslobađanjem štetnih gasova ljudi su zagriejalu planetu za oko 1,1 stepen Celzijusa. To dovodi širom sveta do jačih i češćih toplotnih talasa i obilnih kiša. Porastao je i broj tropskih orkana. U mnogim regijama širom sveta suše sve duže traju.
Od poslednjeg velikog izveštaja IPCC -a 2014. poraslo je uverenje naučnika da su klimatske promene dovele do većeg intenziteta požara, poplava i oluja.
Pritom postoji jednostavno rešenje: prestanak sagorevanja fosilnih goriva. Ali vlade, industrija i pojedinci to ne čine dovoljno brzo.
„Kad vidim podatke koje smo ustanovili o klimatskim ekstremima, rekla bih da se nalazimo usred klimatske krize“, kaže Sonja Seneviratne, koautorka izveštaja, s Instituta za atmosfersku i klimatsku nauku na ETH Cirih u Švajcarskoj.
Koliko brzo klimatske promene zagrejavaju svet?
Svetski čelnici su 2015. obećali da će ograničiti zagrejavanje Zemlje do kraja stoleća na znatno ispod 2°C – idealno bi bilo na 1,5°C – kako bi se izbegle katastrofe. Ali umesto toga sprovodi se politika koja planetu vodi prema 3°C više, tvrde naučnici iz nemačke istraživačke grupe Climate Action Tracker.
Prema najambicioznijem scenariju temperature bi do kraja stoleća mogle biti vraćene na ranije stanje. Ali za to bi bilo potrebna konsekventna dekarbonizacija globalne ekonomije. To bi između ostalog moglo uključivati i isisavanje ogromnih količina CO2 iz atmosfere. No za to je potrebna skupa tehnologija i malo je naznaka da bi to moglo funkcionisati u potrebnim razmerima.
„Mnogo je lakše ograničiti količinu izduvnih gasova, nego pokušati iz atmosfere izvlačiti znatne količine CO2“, smatra Malte Majnshauzen, koautorka izveštaja s Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu. „Tu bi cena bila znatno veća od cene većine mera koje možemo preduzeti odmah.“
Kako će klimatske promene delovati na planetu?
Širom sveta ekstremne kiše postaće jače za 7% – sa svakom sledećim stepenom Celzijusa. Sve više tropskih orkana će biti najviše kategorije 4 i 5. A monsunske kiše u Aziji će biti jače i padaće u različito vreme od uobičajenog.
„Svaki dodatni rast globalne temperature dovodi do sve ekstremnijih promena“, stoji u studiji IPCC-a.
Učestalost obilnih kiša, koje su ranije znale padati jednom u deset godina, već je porasla za 30%. Uz daljnje zagrevanje od 3°C do njih bi moglo dolaziti dva ili čak tri puta u deceniji. A procenjuje se da bi one mogle sa sobom doneti i za trećinu veću količinu padavina.
S druge strane suše koje su se događale jednom u 10 godina sada bi mogle dolaziti i četiri puta u desetljeću. Toplinski valovi, koji su već sada znatno učestaliji nego prije industrijske revolucije, bit će 9,4 puta vjerojatniji i za 5°C topliji.
Hoće li klima menjati samu sebe?
Neke od klimatskih promjena će automatski voditi do daljnjeg zatopljenja. Prirodni spremnici ugljičnog dioksida u oceanima i na kopnu postaju manje učinkoviti kako se planet zagrijava.
Više temperature će odmrznuti još više večnog leda (permafrost) – oslobađajući ogromne količine metana u atmosferu. Time će se još brže topiti sneg i ledeni pokrov koji odbija toplinu od planete. Arktik će verovatno pre 2050. godine biti praktički bez ledenih santi na moru.
Naučnici doduše smatraju da odmrzavanje permafrosta neće samo po sebi dovesti do dramatičnog samopojačavajućeg ubrzanja klimatskih promena. No ono bi znatno otežalo borbu za stabilizaciju klime. Vili nivo zagađenja atmosfere znači jače povratne sprege koje je onda sve teže predvideti i kontrolirati.
Pokrenuti su i neki procesi koji se ne mogu zaustaviti. Očekuje se da će nivo mora u ovom stoleću porasti više od pola metra. Taj je proces već u toku i dovešće do češćih poplava priobalnog pojasa. Još je dosta nepoznanica, ali procenjuje se da bi do 2100. nivo mora mogo porasti i za dva metra, odnosno za pet metara do 2150. – ukoliko se ostvari scenario „vrlo visoke“ emisije štetnih gasova.
Zato je važan svaki napredak u zaštiti klime: „Svaki izbegnuti stepen – ili desetina stepena – smanjuje rizik od ekstremnih događaja“, kaže Daglas Maraun, sa Vegener centra za klimu i globalne promene u Austriji.
Zaustaviti sagorevanje fosilnih goriva
Najveći izvori zagađenja koje menja klimu su – ugalj, nafta i gas. To su fosilna goriva – ali sažetak izveštaja na 43 stranice za političare, dokument koji su prvo pripremili naučnici, a zatim su ga vladini izaslanici odobrili red po red, ne sadrži izraz – „fosilna goriva“.
Autori IPCC -a ne smeju da komentarišu tok rasprave koja je prethodila odobrenju izveštaja, jer je on bio označen kao „poverljiv“, ali „u materijalu koji su sastavili naučnici pominju se naravno i fosilna goriva“, rekao je klimatolog Majnhauzen i dodao: „čak i ako su neki pojmovi izostavljeni, veliko je postignuće što na kraju imamo sporazum svih vlada. Sada više ni jedna vlada na svetu to ne može ignorisati i reći da ne veruje u ono što je IPCC napisao“.
Ovaj izveštaj IPCC -a je prvi od tri i dolazi uoči klimatskog samita COP26 u Velikoj Britaniji u novembru. Tamo će svetski čelnici raspravljati o različitim potezima, poput ispunjavanja obećanja da će se sa sagorijevanjem uglja prestati do 2030. ili najave bogatih zemalja da će siromašnijima plaćati 100 milijardi dolara godišnje kako bi se prilagodili klimatskim promenama do 2020. To do sada naime nije učinjeno.
Tagovi
