Povodom napada vehabije na srpskog žandarma koji je obezbeđivao ambasadu Izraela u Beogradu, Vučić je jasno rekao da će se Srbija obračunati sa svakim terorizmom. I treba da mu verujemo, jer ovo jeste bio čin terorizma. Napad na državu Srbiju i državu Izrael. Ali baš zato, kad se suočimo sa pravim terorizmom kao sad, treba da se podsetimo na manipulacije „terorizmom“, da nekome ne bi palo na pamet da ponovo meša pojmove. Posle NATO agresije a pre Petog oktobra pomahnitali i isfrustrirani JUL Mire Marković najavio je gromoglasno donošenje „zakona o odbrani države“. U stvari, to je bio „antiteroristički zakon“ (tako su ga zvali neformalno i julovci). Očekivalo se da pod izgovorom borbe protiv terorizma to bude zgodna osnova za eliminisanje političkih protivnika.
Srećom, i to im ne treba zaboraviti, iskusni Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, iako su radikali bili u vlasti, prozreli su nameru julovaca (da i oni radikali sutra mogu da senađu pod udarom tog zakona), i nisu dozvolili izglasavanje „antiterorističkog zakona“.
Prošao je još jedan Vidovdan: Vučevićeva vlada se povodom prigodnog vidovdanskog boravka u Kruševcu nije pričestila. A mogla je. Ispade nekako u utisku da je najtragičnija stvar za Vidovdan u srpskoj istoriji to što je Slobodan Milošević na taj dan izručen Haškom tribunalu. Ta (ne)svesna koincidencija je, po Vučićui Vučeviću, izgleda veća sramota od dela i bilansa Miloševićeve politike od koje ne možemo do danas da seoporavimo. I još se ona, sve manje selektivno, i rehabilituje. „Tu sramotu (izručenje Miloševića) Srbija neće još dugo godina moći da spere sa lica“, kazao je Vučić, dok je Vučević naglasio da „nije slučajno izabrano da na Vidovdan Milošević bude izručenHagu“. To su dve prilično reakcionarne, pa i revanšističke izjave. Kao i ona koji dan pre u Nastavnom centru „Makiš“ na obeležavanju Dana policije kada se predsednik Vučić ponadao da izručenje srpskih državnika u džakovima neće biti ponovo nametnuto i da zna koliko su se pripadnici MUP-a protiv toga borili. Dobro, a šta bi bilo da dosovci nisu izručili nikoga Tribunalu i da li bi Vučić mogao da ima veliki investicioni ciklus da mora da se bavi Tribunalom?I da ne izručuje. Bilo mu je lako kad je mogao da odbije da izruči Vjericu Radetu i stranačke kolege zbog nepoštovanja Suda. Đinđić, Koštunica, Živković i Tadić su izručenjimaotvorili prostor Vučiću i spasli ga muke, kao što i on, ako državotvorno razmišlja, mora učiniti da sutra nenaprednjačka vlast budespasena nekih teških muka. S time da se nada da onda predstavnici te nove vlasti neće nekorektnou Makišu prebacivati Vučiću nešto što je učinio a čime ih je spasao mnogih muka.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 9
Tagovi
