Vikinzi u zemlji Crnog Gruje

Jedna od boljih scena u drugoj sezoni serije „Norsemen“ („Vikingane“ u originalu) jeste ona kada izaslanik jarla Varga pokušava da prenese preteću poruku svom kolegi iz suparničkog sela Arvidu. „Uskoro će pasti i poslednja domina!“, kaže mu lik dok se svi prave da su dostojanstveni na sahrani. „Ovaj… Šta ti to znači?“, uzvraća Arvid. „Nemam pojma, tako su mi rekli, to domine je valjda neka nova igra. Nešto uradiš, pa se desi nešto važno. Ne znam ni sam“, pravda se ovaj. „Brate, pa je li to uopšte pretnja?“, insistira ovaj. „Ne znam. Baš ne znam. Mislim da jeste. Ali možda i nije, u pravu si.“

Jarl Varg, naravno, nema ruke, to smo već shvatili, umesto toga nosi neke proteze koje su mu napravili najbolji kovači tog doba („Izvinite, ali godina je 791. i tehnologija još nije napredovala“, žali se jedan pre nego što će biti dekapitovan), a ima neku gospođu od 70 godina da mu zadovoljava, hm, potrebe („Šta je, čudite se što nisam uzeo neku mladu? Znate li vi da ova gospođa ima pola veka iskustva u masturbaciji?“). I mnogo je lud i nestrpljiv, pošto je za glavu skratio i lika koji je došao da mu se u maniru HR-a u velikim kompanijama žali na način liderstva.

Shvatili smo i uveliko, do druge sezone koja se nedavno pojavila na Netflixu i koju smo izbindžovali za vikend, da je „Norsemen“ vrhunska serija, jedna od najluđih „stranih“ koje možete da gledate, te sa odličnim izraelskim, korejskim i nemačkim serijama primer kako se za kratko vreme izmestio narativ koji je diktirao da Amerikanci (i ponegde) Englezi smišljaju i emituju, a ostatak sveta ćuti i gleda.

Nastala kao parodija na „Vikinge“ i „The Last Kingdom“ u eri „Game of Thrones“ i ostalih fantazijskih i ratničkih uradaka, „Norsemen“ je zapravo krvava, suvohumorna, seksom bremenita sprdnja i sa čitavom skandinavskom istorijom i sa novijim televizijskim trendovima. Najbolji norveški glumci – neke od njih znamo iz serije „Lilyhammer“ – zapravo su svaku scenu snimali dva puta: jednom na maternjem jeziku, i onda još jednom na engleskom koji ispada užasno šarmantan sa teškim naglaskom.

Rezultat je mešavina „vikinške“ estetike – svi su mnogo prljavi i baš dobrano smrde – i montipajtonovskih zapleta, sa daškom engleske, originalne serije „The Office“. Pomislite na „Žitije Brajanovo“ sa Dejvidom Brentom u glavnoj roli, i nećete biti daleko.

U sagama nisu sačuvane, u runama starostavnim nisu zapisane samo priče o Lokiju i Odinu, već i erotska poezija; u jednoj epizodi, rob Rufus iz Rima tera čitavo selo da pretopi svoje oružje i zaboravi na pljačku, paljenje i silovanja: „Kada se za mnogo vekova bude pisala istorija našeg naroda, niko neće reći, o, oni Vikinzi su bili majstori mačevanja, a njihovi ratnički brodovi i danas zaslužuju divljenje; ne, pamtiće nas po apstraktnoj umetnosti…“

„Norsemen“ je komedija koja izvrće istoriju velikih junaka i velikih dela naglavačke, koja veliku i divnu prošlost tretira sa, najblaže rečeno, ironičnom distancom; odlika je valjda velikih zemalja i velikih nacija da mogu bez ikakve zadrške da se smeju svojoj istoriji, i da jednako ne padaju u amok kada to radi neko drugi.

Zato mi je, dok sam se smejao dogodovštinama hrabre plave Freje, bilo teško – posebno u danima nakon svega što se dogodilo sa filmom „Teret“ i sa „Mezimicom“ – kad god bih pomislio da ovakva serija ne bi mogla da bude snimljena u Srbiji.

Možete li, zaista, da zamislite da neko napravi parodiju u kojoj će kakva srednjovekovna Srpkinja pričati svom mužu, sva ponosna, da je silovala monahe dok su oni plakali; u kojem će vođi jednog čitavog naroda u kovčegu pronaći drvene dildoe, u kojima matorci ne pristaju na lapot jer su shvatili da se u Valhalu baš i ne stiže?

Oh, wait, pa mi smo to imali, evo, u prošloj deceniji: nije li baš sve to bio „Crni Gruja“ – Karađorđe je ženskaroš i zamlata, s Vukom Karadžićem se svi sprdaju, Prvi srpski ustanak se desio zbog nekih svinja, a ne zbog vekovnih težnji srpskog naroda za slobodom od mrskih nam Turaka – pre samo petnaest godina?

Jeste, i to što bi danas ispred horda kvazinacionalista i ostalih šovinista bila zabrinuta za to šta se tamo snima i ko sme da se šali sa velikom srpskom istorijom, to je veći poraz od sutra punoletne demokratije u Srbiji od svega što ćete ovih dana čuti u dežurnim kukumavčenjima.