Kada je početkom 20. veka profesor Miloje Vasić otkrio i definisao novu kulturu, istražujući lokalitet na rubu Beograda, verovatno nije mogao ni da pretpostavi koliko će njegovo otkriće biti značajno. Vinčanska kultura baca potpuno novo svetlo na kompletan tok razvoja civilizacije. Svetla tačka neolita u kojoj se javljaju prvi protogradovi, višespratne kuće sa bogatim enterijerom, razvijene mreže komunikacija i trgovina. Vinčanska grnčarija primer je vrhunske umetnosti, društvo bazirano na ekonomskoj jednakosti, a upravo u Vinči je posejano i seme industrijske revolucije – prvo topljenje metala u svetu.
Sve ovo čini Vinču modernim dobom Evrope i ukazuje na to da je krajnje vreme da se vinčanski lokalitet Belo Brdo stavi na svetsku mapu nezaobilaznih arheoloških i turističkih lokaliteta gde i pripada, kaže arheolog dr Miroslav Kočić.
„Posle više od veka proučavanja, naučnici su otkrili fascinantan svet srednjeg i poznog neolita, a samo na teritoriji Srbije više od 600 naselja ove kulture, u kojoj cvetaju trgovina, kreativnost i inovacije, rađaju se ideje i potpuno nova, do tada neviđena forma egalitarne organizacije društva. Lord Kolin Renfru, jedan od najznačajnijih živih arheologa, još sedamdesetih godina XX veka rekao je da će najbitniji odgovori o praistoriji Evrope biti otkriveni odgonetanjem upravo tajni vinčanske kulture. U to vreme Evropa postaje kompleksna mreža vrlo pokretljivih i veoma dobro povezanih ljudi – kontinent utkan kolektivnom tapiserijom pravljenom od zajedničkih ideja i iskustava.“
Vinčanskoj kulturi je prethodila starčevačka kultura, daleko jednostavnija, nomadska… Kako je odjednom došlo do transformacije načina življenja i razvoja zanatstva, trgovine, inovacija koje vinčansku kulturu čine jedinstvenom?
Oko 5.300 godina p.n.e. pojavljuju se naselja ogromne površine, pravi protogradovi sa više stotina kuća, ulica, trgova. Ta promena označava dolazak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava – vinčanske kulture. Uz drastičnu promenu načina života, koji sada postaje daleko urbaniji, dolazi i do umrežavanja ogromnog broja ljudi koji žive na jednom mestu, ali i udaljenih zajednica, budući da Vinčanci vrlo brzo od uslovno rečeno potrošača, postaju proizvođači i trgovci. Trgovina otvara i nove kanale komunikacija, što dovodi i do širenja njihovih ideja, ali i bujice kreativnosti i inovacija. Vinčanska kultura postaje nešto poput proto društvene mreže, dok lokalitet Vinča Belo Brdo, koji se nalazi u blizini ušća nekoliko najznačajnijih koridora i reka (Dunav, Sava, Tisa i Morava), postaje svojevrstan pandan frankfurtskom aerodromu neolitske Evrope.
Istraživanja su pokazala da se prvo topljenje metala dogodilo baš u Vinči. Da li je time faktički postavljen temelj za buduće industrijske revolucije?
Vinčanci su pioniri inovacija, a svakako jedne od najvećih u ljudskoj istoriji – ovladavanje metalurgijom i pretvaranje stene u metal. Ova transformacija pokrenula je revolucionarnu bujicu koja je zauvek izmenila svet, a dokazano je da se prvo topljenje metala dogodilo upravo u vinčanskoj kulturi – 2.500 godina pre izgradnje velikih piramida u Gizi.
Vlada Srbije je projekat istraživanja, zaštite i prezentacije ovog nalazišta proglasila za kapitalni projekat od izuzetnog značaja. Kakva je vaša vizija razvoja Vinče?
Lokalitet je, nažalost, decenijama zapostavljan i zato će podrška Vlade, ali i značajna podrška i sredstva iz Fonda ambasadora SAD za očuvanje mesta i objekata značajnih za kulturu, pomoći da se reše neki od akutnih problema – sanacija aktivnog klizišta i divlja gradnja – ali i omogućiti da Vinča opet postane centar, ovoga puta istraživanja i prezentacije neolita i praistorije. Vinča će biti mnogo više od obične kulturne atrakcije, postaće centar promocije nauke i istraživanja koji će inspirisati sledeću generaciju inovatora i, nadam se, iznedriti neku novu tehnološku revoluciju, poput one koja se na istom mestu dogodila pre 7.500 godina.
Tagovi
