Banalno je konstatovati da je digitalizacija nezaustavljiv proces, proces koji je promenio ne samo način na koji poslujemo i obavljamo svakodnevne zadatke, već i način na koji živimo, čak i posmatramo svoju ulogu u svetu. Digitalni proizvodi i usluge zaronjeni su u internet, najveću i najbrže iskorišćenu šansu čovečanstva, ali i tinjajuću pretnju. Ništa što donosi progres ne isključuje rizik, a to neminovno važi i za internet. Stručnjaci će reći da niko i ništa povezano na internet nije 100% bezbedno, i da je svako na internetu manje ili više ciljano meta hakerskih napada.
Izveštaji više globalnih kompanija koje se bave sajber bezbednošću pokazuju da je broj prijavljenih fišing napada od početka 2022. godine dostigao rekord. Rensomver napadi su stvarnost sa kojom se suočavaju i veliki sistemi, ali i mala preduzeća, koja jedan rensomver napad i uskraćen pristup poslovnim dokumentima doslovce može da zatvori. I dok broj proizvoda i usluga naručenih i plaćenih onlajn raste, raste i udeo otmica domena (domain hijacking) i preusmeravanja saobraćaja sa veb-stranica prodavnica i bankarskih servisa na stranice koje kontrolišu hakeri.
Prema istraživanju koje je početkom godine u saradnji sa RATEL-om sproveo RNIDS, do 82% anketiranih je tvrdilo da zna dovoljno o onlajn pretnjama. S druge strane, njih 60% kaže da su im uređaji bar jednom bili inficirani, 14% da im je nalog na društvenim mrežama bio hakovan, gotovo 20% tvrdi da se bar jednom „upecalo“ na fišing mejl, dok njih 40% uređajima pristupa direktno, bez lozinke.
Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da svega 14% anketiranih sebe smatra odgovornim za sopstvenu bezbednost na internetu. Istraživanje je pokazalo da korisnici smatraju da vlasnici onlajn platformi i internet servisa ne brinu dovoljno o bezbednosti svojih korisnika. Paradoksalno, najveći broj ispitanika upravo od servisa koje koristi očekuje da ih kao korisnike zaštiti.
Imperativ je da korporacije ili organizacije koje stoji iza onlajn servisa, aplikacija i drugih digitalnih proizvoda i usluga, zaštite svoje korisnike i preuzmu sve moguće mere da im pruže maksimum bezbednosti. Međutim, ne postoji sistem ni platforma koja je imuna na napade i čiju bezbednost nije potrebno stalno podizati na viši nivo. Isto tako, bez obzira na mere koje pružaoci digitalnih servisa preduzimaju, ne mogu u potpunosti da spreče korisnike da nesmotreno postupe.
U okolnostima rekordnih pretnji, neophodno je da mi kao korisnici preuzmemo aktivniju ulogu kada je i naša lična i bezbednost naših poslovnih resursa u pitanju.
Na inicijativu Evropske agencije za sajber bezbednost (ENISA) oktobar je proglašen za Mesec sajber bezbednosti, a širom Starog kontinenta godinama unazad brojne organizacije preduzimaju različite aktivnosti da podignu svest korisnika o sajber pretnjama. I ove godine Fondacija RNIDS se pridružila evropskim inicijativama, i u saradnji sa Mrežom za sajber bezbednost priredila edukativni serijal (video-materijali i tekstovi) čiji je cilj da upozori na česte pretnje i vektore napada, informiše kako da se te pretnje prepoznaju i podstakne ljude da aktivnije vode računa o sopstvenoj bezbednosti dok koriste internet i digitalne servise.
U video-materijalima pojavljuju se eksperti RNIDS-a i Mreže za sajber bezbednost koji objašnjavaju anatomije napada i govore o modalitetima zaštite, ali i poznati kreatori onlajn sadržaja koji kroz hipotetičke situacije i svedočenja o tome kako je biti žrtva hakerskog napada skreću pažnju na činjenicu da niko ne može da nas dovoljno zaštiti ako se ne štitimo sami.
Video-materijali i edukativni tekstovi o socijalnom inženjeringu i fišingu, rensomver napadima, otmici domena dostupni su na adresi zastitise.rs, kao i tekstovi koji govore o sajber higijeni, rutinama koje znatno doprinose bezbednosti i pojedinca i preduzeća, ali i materijali koji ističu značaj izgradnje sajber kulture u kompanijama i koji upozoravaju na značaj školovanja kadrova koji će u budućnosti brinuti o sajber bezbednosti.
Tagovi
